Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је данас да ће министарство наставити истим темпом да улаже у ИКТ сектор, посебно у образовање и инфраструктуру, а истакао је и да његов тим од прошле године свакодневно води дијалог унутар медијске заједнице којим је постигнуто повећање буџета за ту област рекордних 60 одсто.
Ристић је за ТВ Прва рекао да ће министарство на чијем је челу наставити са законодавном делатношћу јер је, како каже, ИКТ сектор толико динамичан свугда у свету да је неопходно да се континуирано иновира правни оквир.
„То нису неке области које су доста статичне, све оно што се дешава у ИКТ сектору манифестује се у читавом свету у делићу секунде, тако да морате да имате врло добар законодавни оквир. С једне стране добру инфраструктуру и с друге стране морате да имате добре стручњаке. Оно што смо ми успели да урадимо као земља и као друштво у свега неколико година то је да успоставимо све те параметре, да успоставимо тај екосистем, односно такав амбијент и да постижемо ове резултате“, истакао је.
Он је подсетио да се много улаже у тај сектор, наводећи примере научно-технолошких паркова, државног дата центра у Крагујевцу, института за вештачку интелигенцију, Биосенс института у Новом Саду.
„Сада градимо иновациони дистрикт у Крагујевцу, гради се Био4Цампус у Београду. Пуно се улаже, али је то улагање апсолутно исплативо, зато што, као што видите, резултати су вишеструки“, рекао је Ристић.
Према његовим речима, у свакој области у овом тренутку има примена информационих технологија или вештачке интелигенције.
Говорећи о области јавног информисања, Ристић је рекао да у Србији постоји 2.200 медија, 76 новинарских удружења, професионалних удружења, три саморегулаторна тела, три синдиката са националном покривеношћу и још неколико са локалном и регионом.
„Дакле, наша медијска заједница броји више од 2.300 правних ентитета, врло је богата, врло је бројна. И нормално је да ту имате и различита мишљења, и ставове, и визије, и супротстављене ставове и слично. Међутим, оно што мене брине као министар информисања и телекомуникације од почетка обављања ове дужности, то је та поларизација коју сам затекао“, навео је Ристић.
Он је истакао да су поједини медији и новинарска удружења „нескривени актери на политичкој сцени“.
„Средства јавног информисања ниједној земљи не треба и не могу да буду актери на политичкој сцени. Ми то видимо посебно од новосадске трагедије 1. новембра прошле године, кроз извештавање појединих медија, кроз изјашњења појединих новинарских удружења које се изјашњавају о политичким питањима, баве се отворено политиком“, навео је.
Како је рекао, његов тим је почетком маја прошле године иницирао дијалог унутар медијске заједнице и воде га свакодневно.
„Већ смо постигли, кад кажем постигли мислим на све нас заједно унутар медијске заједнице, неколико резултата који се огледају у повећању буџета за област јавног информисања ове године у односу на претходну од 60 одсто, што је највеће повећање икада из година у годину за сектор јавног информисања“, нагласио је министар.
Говорећи о писму Европске комесарке за проширење Марте Кос у којем позива на дијалог, Ристић истиче да је то „европска и глобална цивилизацијска тековина“ и оцењује да је дијалог једина права и могућа опција.
„У том смислу, потпуно је нормално и очекивано да и сам врх Европске комисије позива на дијалог, зато што је дијалог једини механизам кроз који ви и ја у неком разговору, где на почетку немамо исте или сличне ставове, можемо да дођемо до неког заједничког става, до неког компромиса, да разменимо мишљења, да разменимо ставове, да сукобимо ставове“, рекао је министар.
Истакао је да, као неко ко је четврт века провео у култури, дијалог јесте уобичајени механизам за комуникацију, а то са својим тимом покушава да пренесе и на медијску заједницу.
„Сада то негде и ја и моје колеге у министарству покушамо да пренесемо и у медијску заједницу и да дамо тај допринос томе да покажемо да може да се разговара и да треба да се разговара на сваку тему, да треба да се разговара са сваким саговорником и да нико од нас нема право да каже ‘нећу са неким да разговарам’. Јер одакле мени право да кажем вама ‘ја нећу са вама да разговарам’. Наша права су идентична, знате ми смо бића које су по својој природи једнака и онај ко посегне за тиме ‘нећу да разговарам са неким’, у ствари показује неспремност да се упусти у један однос, дијалошки однос, где ће у ствари показати одговорност“, навео је Ристић.
Фото: Танјуг
