Туциндан је народни празник који претходи Божићу. Дан пред Бадњи дан, 5. јануара, српска традиција налаже да се спреми печеница за Божић, али и обаве друге припреме за најрадоснији хришћански празник, који се у нашој земљи слави 7. јануара.
На Туциндан се коље прасе, чије месо ће се наћи на божићној трпези.
Овај ритуал потиче из предхришћанског доба у овим крајевима и представљао је приношење жртве паганским божанствима.
Наша црква га је касније прихватила и христијанизовала, како би народ након Божићног постао могао да ужива у јачој и мрсној храни, која му је неопходна у зимском периоду.
Туциндан је према предању добио ово име јер се некад печеница пре клања тукла ушицом секире прек грудве соли у платненој врећици стављеној на чело животиње.
У неким крајевима Божићна печеница се прави од јагњета или младе овце.
Месо се пече сутрадан и на Бадње вече уноси у кућу.
На овај дан домаћинства спремају кућу за велики празник.
Тада се и набављају ораси, смокве, суве шљиве, бомбоне и новчићи који ће се просути за Бадње вече.
На Туциндан се деца не смеју тући, јер ће им се онда, према народном веровању, јавити чиреви.
Фото: Pexels
