Елементарна политичка логика налагала је као неизбежан исход закопавање ратних секира између Милатовића и Спајића и њихову сарадњу у перспективи.
Грађани који су гласали за Милатовића на председничким изборима део су једног политичког светоназора који је супротстављен ДПС-у и њиховом неприкосновеном лидеру Милу Ђукановићу. Да су се Милатовићеви одборници определили за коалицију са ДПС-ом политички то не би могли да преживе, рејтинг би им се срозао на промиле и политичка перспектива би им била равна нули. Споразумом са тридесетоавгустовцима и солидним делом колача власти остаће у игри на политичком центру Црне Горе.
Мегаломанија и облапорност УРЕ по свему судећи оставиће их на маргинама опозиционог живота. Милатовићев покрет ће кроз позицију заменика градоначелника и низа других позиција бити фактор у Подгорици а самим тим и у Црној Гори дочим ће УРА остати привезак нереформисаног ДПС-а. Споразум тридесетоавгустоваца у Подгорици даће ветар у једра демократским снагама и у другим срединама а истовремено обесхрабриће Николу Јовановића у Будви и оне који размишљају слично да улазе у аранжмане са нереформисаним ДПС-ом.
Све у свему, договор Јакова и владајућег блока добар је за Подгорицу, добар за Црну Гору и добар је за политичке конституенте будуће власти, отуда је логичан, реалан и очекиван. Мана му је што касни јер грађани очекују решавање многобројних проблема.
