Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба.
Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је више од 600 цркава.
Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.
Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем.
Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.
Замонашио се и читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима.
Најстарији православни храм у београдском насељу Земун – Црква Светог оца Николаја посвећена је Светом Николи и 1948. године проглашена је за споменик културе.
Рођен је у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. године.
Спомен на дан упокојења Светог Николе слави се 19. децембра, по новом или 6. децембра, по старом календару и тај дан се зове зимски Свети Никола, док се 22. маја, односно 9. маја, слави летњи Свети Никола у знак захвалности ради преноса моштију у Бари.
Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.
Заштитник је многих градова и лука посебно у Грчкој и Италији.
У грчком фолклору Свети Никола описан је као „господар мора“.
Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама Западне Европе.
Пошто је везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони.
