Данас се обележава празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан. За овај дан везани су многобројни народни обичаји који датирају од најстаријих времена, а сачувани су у нашем народу све до данас.
Свети Димитрије одлучиће каква ће бити зима која нам предстоји, а датум када се овај светац обележава изабран је од стране хајдука у време Турака као дан када ће они напустити шуме и крити се код јатака, док поново не дође пролеће.
У нашем народу се верује да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе, или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно ноће код своје куће.
Верује се да ће човек кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко целе године ноћивати и „смуцати се“ по туђим кућама.
Такође, обичај је да се на овај дан не отпуштају слуге које раде у кући, без обзира да ли им је истекао уговор. Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде ван куће.
Верује се да после Митровдана зима може сваког часа да изненади, па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави после великог празника.
Уз то, у Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити децу, колико год да су погрешила, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак, да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
informer.rs/novosadska.tv
