Због профита, једноставног гајења и квалитета који се оствари на српским плантажама, Србија би могла бити велики извозник шипка, посебно са парцела где се не користе пестициди и хербициди. Берба плода је у току.
Шипак, шипурак или дивља ружа има 50 пута више витамина Ц од лимуна, пектин, танин, каротен и велики број минерала. Отуда је изузетно тражен у фармацеутској и индустрији козметике. Преко 20 сорти шипка успева на нашем поднебљу и може се наћи готово свуда, јер за разлику од многих култура, шипак нема посебне захтеве у гајењу.
На северу Баната све је више плантажа и берба је управо у току. Због суше приноси су испод просека и износе око три тоне по хектару. Комбајн који бере шипак је мањи и карактерише га спор рад. Зависно од густине рода обере до највише пет хектара дневно.
„Берба шипка јако добро иде, добро је родио и јако треба спорије да идемо, да све грање се избаци и да буде чисто“, каже Ото Попић, комбајнер.
Лидер у производњи шипка у свету је Чиле, али је онај произведен на нашем поднебљу три пута бољег састава и квалтета од јужноамеричког, тачније три пута и скупљи. Два и по евра за килограм. Са њива из околине Новог Кнежевца комплетан род заврши у Аустрији и Немачкој. Карољ Фекете из Новог Кнежевца бере органски узгајан шипак ове јесени на педесет хектара.
„У замрзнутом стању или у сувом стању извози се све на инострано тржиште, где сваке године повећава се интересовање за шипком захваљујући много широкој примени, Карољ Фекете, произвођач шипка из Новог Кнежевца.
Производња шипка није захтевна и у Србији се тренутно гаји на око 600 хектара, али има и све више нових засада у околини Зајечара, Соко Бање и на југу Србије. За покретање производње треба око две хиљаде евра по хектару, док се од недавно почело и са субвенцијама државе за почетак гајења шипка уз обезбеђен садни материјал.
Фото: Pexels
