Једина сврха бројанице је молитва, а има чворова онолико колико је Исус провео година на Земљи.
Бројаница је врста молитвеног предмета који се користи у хришћанској православној традицији за помагање у молитвама и медитацији. Углавном се састоји од низа чворова или перли нанизаних на конац или канап, који служе за бројање молитви, најчешће: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“ или кратких молитава попут „Господе, помилуј.“ Обично су направљене од вуне или свиле, а традиционално имају 33 чвора (што симболизује године Исуса Христа)
Препоручује се да се бројаница носи на левој руци, и то из практичних разлога – док се крстимо приликом молитве лакше је да она буде у левој руци.
Такође, будући да десну руку већина људи више користи, ношењем бројанице на левој руци смањује се могућност да се бројаница негде закачи и покида. Наравно, уколико је особа леворука, у том случају је практичније да је носи на десној руци.
Поред тога, постоје и бројанице које се носе око врата.
Када се бројаница не користи у молитви, препоручује се да се одложи заједно са молитвеником, Светим Писмом и иконама.
Многе теорије круже и о томе да ли бројаницу треба да купимо сами себи, или треба искључиво неко други да нам је поклони. Веровање да бројаницу треба неко да нам поклони је, истиче се, само сујеверје. Лепо је гест уколико вам неко поклони бројаницу, али није нужан, можете је купити и сами себи.
Шта се ради са бројаницом када пукне?
Када се деси да бројаница пукне треба је спалити. Бацање освештаних ствари је грех тако да се бројанице као и друге освештане ствари спаљују.
У храмовима, црквама и манастирима се могу наћи бројанице које представљају својеврсна уметничка дела. Поред плетених бројаница постоје и металне као и нанизане бројанице.
stil.kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Pixabay
