Хонорарни рад третира се као други приход, а послодавци на послове који се обављају путем ауторског уговора морају плаћати здравствени и пензијски допринос.
Статус слободњака је привлачан за многе професије, али један од проблема је стицање пензијског стажа и адекватне пензије. За поједине послове са непуним радним временом законом је прописана уплата пензијског доприноса, али у нижем износу него за оне у радном односу.
Без обзира на то да ли вам је посао са скраћеним радним временом једини извор прихода или само додатни приход поред пуног радног времена, важно је знати како ваш статус запослења утиче на вашу пензију.
Рад са непуним радним временом се третира као други приход, а послодавци су дужни да плаћају здравствене и пензионе доприносе за послове који се обављају путем ауторског уговора. Истовремено, треба нагласити да се уговор о ауторском делу може закључити само за одређени обим занимања.
То су занимања професионалаца који стварају лингвистичка дела (новинари, писци и др.), музичка дела, ликовна дела, архитектура, фотографска дела, аудиовизуелна и картографска дела и представе научне и техничке природе (планови, скице, итд.).
Пензиони статус зависи од тога да ли је ваше слободно ауторство ваша примарна или секундарна делатност. Ако поред редовног посла радите са скраћеним радним временом, додатна примања неће утицати на ваш стаж, али ће вам донети већу пензију.
У случају да вам је рад на одређено време једини извор прихода, доприноси који се плаћају на остварени приход утичу на пензију и повећавају стаж.
Доприноси су упола мањи него у случају радног односа
Приликом закључивања ауторског уговора треба обратити пажњу на разлику између бруто и нето износа који ће вам бити приписан на рачун.
Као и код обрачуна плата, разлика између бруто и нето износа је уплата доприноса за пензијско и здравствено осигурање и пореза.
Међутим, доприноси за ауторски уговор су половина доприноса за радни однос. Они тако износе 10 одсто, од чега се 7,5 одсто уплаћује у први, а 2,5 одсто у други пензијски стуб.
На пример, ако хонорарно зарадите 1.200 евра бруто, 84 евра иде на пензијске доприносе, од чега 63 евра иде у први, а 31 евро у други стуб. Након уплаћених доприноса остаје приход од 1.116 евра, а овај, умањен за 30 одсто признатих расхода, представља основицу за опорезивање. У нашем примеру, особа ради у Загребу и плаћа порез по стопи од 23,6 одсто, што износи 178,42 евра. На крају, нето уплата на њен рачун износиће 937,58 евра.
Постоји још један трошак за послодавца, а то је здравствени допринос од 7,5 одсто, који се обрачунава на бруто накнаду умањен за признати трошак и износи 63 евра.
Саветујемо вам да пре закључења ауторског уговора проверите све ставке обрачуна помоц́у калкулатора.
Рад са скраћеним радним временом утиче на стаж и висину пензије
Ако вам је хонорарни рад преко ауторског уговора основни и стални извор прихода, имате право да вам уплаћени доприноси буду прерачунати у стаж.
Пензијски стаж утврђује се за сваку календарску годину тако што се годишња основица накнаде, за коју се обрачунавају и уплаћују доприноси, подели са просечном месечном бруто платом свих запослених у Хрватској у истој години.
На пример, аутор који није пензионер по другом основу требало је да наплати 1.620 евра бруто хонорара за сваки месец стажа у прошлој години, колико је била просечна бруто плата. Висина накнада веће од просечне годишње зараде не утиче на стаж, вец́ само на базу за пензију.
Ако сте запослени и још увек радите са скраћеним радним временом, због тога нећете добити дужи стаж, већ ће вам приходи од непуног радног времена бити урачунати у обрачун пензије.
Како до веће пензије?
С обзиром да се за хонорарни рад плаћају умањени доприноси, не можете очекивати адекватну пензију без доплате.
Због тога се додатна пензиона штедња препоручује свима који дуго раде као слободњаци.
О уплати додатног доприноса за први и други степен пензионог осигурања можете појединачно преговарати са ХЗМО, а као извор финансирања можете користити поврат пореза на који имате право по годишњем захтеву.
Друга опција је трећи пензијски стуб јер омогућава већу флексибилност и ефекат капитализоване штедње.
kurir.rs/poslovni dnevnik/novosadska.rs
