Иако смо сви упознати с АБО системом крвних група и резус фактором (позитивна или негативна), заправо постоји много различитих система крвних група заснованих на широком спектру протеина и шец́ера који облажу крвне ц́елије
Научници из Енглеске идентификовали су нову крвну групу. МАЛ крвна група је изузетно ретка, а откриће би могло спасити многе животе.
За ово откриће било је потребно 50 година истраживања – када је трудној жени узета крв 1972. године, доктори су открили да мистериозно недостаје површински молекул који се налази на свим другим познатим црвеним крвним зрнцима. Сада, 50 година касније, истраживачи из Велике Британије и Израела описали су нов систем крвних група код људи – МАЛ.
У будућности би то могло помоћи да се прецизније изаберу одговарајући донатори и тако спасу животи.
– То је велико достигнуће и резултат вишегодишњег тимског рада да се коначно идентификује овај нови систем крвних група – рекла је водећи научник Луиз Тили из NHS Blood and Transplant у Међународној референтној лабораторији за крвну групу у Бристолу у саопштењу за јавност.
– То представља огромно достигнуц́е и кулминацију дугог тимског напора, да се коначно успостави овај нови систем крвних група и буде у стању да понуди најбољу негу ретким, али важним пацијентима – каже хематолог Националне здравствене службе Велике Британије Луиз Тили, након скоро 20 година истраживања овог проблема. Ово, чудно молекуларно одсуство научници су решили након 50 година, а истраживање је објављено у водећем часопису Америчког друштва за хематологију – Blood.
Иако смо сви упознати с АБО системом крвних група и резус фактором (позитивна или негативна), заправо постоји много различитих система крвних група заснованих на широком спектру протеина и шец́ера који облажу крвне ц́елије. Наша тела користе ове антигене, између осталог, као идентификационе маркере да одвоје оно што им одговара од потенцијално штетног, и ако се ови маркери не поклапају приликом трансфузије крви, она може изазвати реакције или чак бити фатална.
Вец́ина главних крвних група идентификована је почетком 20. века, а оне које су откривене од тада, попут крвног система Ер 2022. године, утичу само на мали број људи. То важи и за нову крвну групу.
– Посао је био тежак јер су генетски случајеви веома ретки – објашњава Тили.
Шта је МАЛ
Претходно истраживање је показало да више од 99,9 одсто људи има антиген AnWj који је недостајао у крви пацијенткиње из 1972. године. Овај антиген живи на протеину мијелина и лимфоцита, што је навело истраживаче да новоописани систем назову крвном групом МАЛ.
Када неко има мутирану верзију обе копије својих МАЛ гена, завршава саAnWj -негативном крвном групом, као код труднице. Тили и тим су идентификовали три пацијента са ретком крвном групом који нису имали ову мутацију, што сугерише да понекад поремец́аји крви такође могу изазвати потискивање антигена, пише Science Alert.
„МАЛ је веома мали протеин са неким интересантним својствима која су отежавала идентификацију, што је значило да морамо да наставимо истраживање из више углова како бисмо акумулирали доказе који су нам били потребни да успоставимо овај систем крвних група“, објашњава ц́елијски биолог Универзитета западне Енглеске. Тим Сачвел.
Да би се утврдило да имају тачан ген, након деценија истраживања, тим је убацио нормални МАЛ ген у крвне ц́елије које су биле AnWj -негативне.
Познато је да протеин МАЛ игра виталну улогу у одржавању стабилности ц́елијских мембрана и помаже у ц́елијском транспорту. Штавише, претходна истраживања су показала да АнВј заправо није присутан код новорођених беба, вец́ се појављује убрзо након рођења.
Занимљиво је да су сви AnWj негативни пацијенти који су укључени у студију имали исту мутацију. Међутим, нису пронађене друге ћелијске абнормалности или болести које су повезане са овом мутацијом.
(Ona.rs/Science Alert)
