Српска православна црква и њени верници славе Свете мученике Адријана и Наталију. Овај дан је у црквеном календару означен црним словима.
Свети мученици Адријан и Наталија били су муж и жена, обоје племенитог и богатог рода из Никомидије. Адријан је био начелник у војводству и незнабожац, док је Наталија била потајна хришћанка. Обоје су били млади, а пре мучеништва живели су 13 месеци у браку.
Када је опаки цар Максимијан посетио Никомидију наредио је да се ухвате хришћани и ставе на муке. Близу града, у једној пећини, сакрило се двадесет троје хришћана, али су били разоткривени.
Власт је убрзо наредила да их прво ишибају, а затим баце у тамницу. Потом су их извели из тамнице и одвели начелнику Адријану да им попише имена. Адријан је посматрао ове људе, који су били измучени али трпељиви, мирни и кротки, па их је заклео да му кажу шта очекују од свог Бога за све муке које су претрпели.
Говорили су му о блаженству које чека праведне у царству Божјем. Чуо је то, опет их посматрао и одједанпут се окренуо писару и рекао му: „Запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!“
Кад је цар то чуо упитао је Адријана да ли је сишао са ума, а Адријан је на то рекао: „Нисам с ума сишао него сам к уму пришао“. Разгневљен оваквим Адријановим речима, цар је наредио да га окују и баце у тамницу, одредивши дан када ће их све извести на мучење.
Један од Адријанових слугу брзо је отишао његовој кући и обавестио госпођу Наталију о свему и она се веома обрадовала што је чула да је њен муж спознао праву веру. Када је Адријан седео окован у тамници, она је дошла и служила им свима, а када су њеног мужа шибали и мучили на разне начине, она га је охрабривала да истраје до краја.
После дугих мука и тамновања цар је наредио да се у тамницу однесе наковањ и да се свим мученицима чекићем пребију и руке и ноге. Тако је и било и Адријан и двадесет три часна човека издахнули су у претешким мукама. Наталија је са још неким благочестивим женама узела њихова тела и однеле су их у Цариград и тамо их чесно сахраниле.
После неколико дана када је Наталија заспала у сну јој се, сав у светлости и красоти, јавио Адријан и рекао: „Добро је што си дошла овамо, слушкињо Христова и кћери мученичка, ходи у покој свој, припремљен ти од Господа, ходи и прими доличну ти награду!“
Верује се да супружници сутра треба да им запале свећу у цркви и помоле се овим речима:
„Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.“
zena.blic.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
