Српска православна црква данас слави празник Успења пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару. За тај велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића. За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Време између Велике и Мале Госпојине зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве – хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести. Према народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.
Фото: Youtube Printscreen
