Битка на Кошарама, заједно са битком на Паштрику, осујетили су план за НАТО копнену инвазију на Србију, а за то су заслужни војници, борци и њихове старешине у нашој војсци, изјавио је данас премијер Србије Милош Вучевић на комеморативној академије поводом 25 година од битке на Кошарама.
Шта би са нама било да није било тог непробојног бедема на Кошарама, њих 109, наша крв и будућност?
Они су наша деца и синови, браћа, молитвеници, као да су из наших кућа отишли да бране Србију и данас на небеској стражи гледају шта и како радимо за Србију, рекао је Вучевић.
Вучевић је подсетио да су се млади регрути нашли у епицентру сукоба, када је током НАТО агресије било покушаја да се битком на Кошарама изврши копнена инвазија на Метохију, пресече линија од Призрена до Ђаковице и овлада територијом.
Браниоци Кошара су нови Обилићи и ступили су у одред небеске Лазареве Србије, казао је премијер, алудирајући на јунаке Косовске битке 1389. године.
Сећање на ту ратну годину мора остати уписано у морални и духовни систем вредности данашњих и будућих генерација, поручио је Вучевић, наводећи да је некоме Србија средство и оруђе које могу да искористе, а некомо сан и вера.
Слободна Србија славиће најзаслужније за њену слободу. Прошло је време када је срамним одлукама политичких елита био заборављан подвиг јунака са Кошара, али ми ћемо градити сећање на најбоље од нас, казао је премијер.
Србин и војник су скоро па синоними и сада, када се држава суочава са бројним изазовима, пример јунака са Кошара нам је путоказ, казао је Вучевић.
Додао је да се некада границе мењају разним одлукама, али постоје вечне границе, писане крвљу и костима наших јунака.
Нека нам је вечна и слободна мајка Србија, поручио је Вучевић.
Битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године у рејону граничног прелаза Раса Кошаре, на граници тадашње СР Југославије и Албаније.
Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота.
Терористистичке снаге ОВК, потпомогнуте регуларном албанском војском и НАТО авијацијом, напале су припаднике Војске Југославије, са циљем копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецања комуникације између јединица у Ђаковици и Призрену.
