Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да Србија има озбиљну власт, додајући да је потребно да се “подвуче црта“ и каже да то што опозиција ради у Србији “нема никаквог смисла“.
Говорећи на панелу “Акциони план зелене транзиције у Србији“ на Бизнис форуму на Копаонику, Брнабић је оценила да светски изазови никада нису били већи у последњих 100 година.
‘Од пандемије, преко рата у Европи, до следећег рата и даљих претњи, то је ситуација у којој морамо с обе ноге да станемо на земљу и кажемо – људи, то нема никаквог смисла. Морамо да имамо озбиљну власт, али и озбиљну опозицију. Морамо око неких минимума да се договоримо и видимо како ћемо ићи даље“, рекла је Брнабић.
Она је истакла да Србија, без обзира на спољне притиске, иде путем стабилности и да због тога није потребно да се у Србији прави, како је рекла, дестабилизација.
“Тамо где се Србија запутила, капитал је конзервативнији него било где. Тражи, не дуплу, него тродуплу стабилност. Тај капитал је изузетно осетљив и плашљив. Ако ви стално мењате параметре, инвеститор ће рећи – ако ви сами не разумете шта желите, ја стварно не желим ту да инвестирам“, рекла је Брнабић .
Додала је да је тешко одговорити на бројне изазове који су резултат, како је рекла, екстремно ниске политичке културе.
Председница Владе је рекла да ће данас одговорити на оптужбе Фридом хауса о стању демократије у Србији, додајући да је за њу кредибилније истраживање британског листа “Економист“, где је Србија према индексу демократије напредовала четири места и то захваљујући политичкој партиципацији и учешћу грађана у политици.
„То је сасвим супротно од онога што показују неки други индекси као што је Фридом хаус, ја ћу сутра да одговорим на све оно што смо данас чули од Фридом хауса, али рекла бих да овако кредибилни и објективни извори говоре оно што је истина. У овој категорији по томе је Србија земља која се сврстава уз земље као што је Италија, Белгија, Чешка, Естонија. Дакле, то није ни мало лоше“, поручила је премијерка.
Она је истакла да је за тип економије коју сада Србија гради изузетно важна политичка компонента и демократичност, јер како је рекла, Србија се од радно интензивне економије трансформисала у земљу која развија привреду засновану на иновацијама и напредној технологији.
Брнабић је указала да је Србија постала земља која је успела да трансформише своју економију од радно интензивне до економије која је заснована на иновацијама и напредној технологији.
Навела је да је до 2016, 2017. године били земља чија је економија углавном била базирана на радно-интензивним инвестицијама, зато што је незапосленост 2012. године била преко 25 одсто, а незапосленост младих преко 51 одсто.
„Ми као земља нисмо имали тај кредибилитет или референцу за инвестиције и влада пре оне коју сам ја кренула да водим 2017. године, влада Александра Вучића је морала да се бави довођењем радно-интензивних инвестиција како би, са једне стране запослили људе, смањила се незапосленост, обезбедила радна места и плате, а са друге стране полако градио кредибилитет као места за инвестиције да би у некој будућности могли да стварамо инвестиције које су више технолошке, напредне, капитално интензивне и софистициране“, рекла је Брнабић.
Брнабић је истакла да највећи проценат инвестиција у Србију долази из Европске уније, али да све већи број инвестиција стиже и из Азије.
Навела је да је у 2023. године 30 одсто страних инвестиција дошло из Кине, али да Србија има све боље односе у инвестиционом, па и у политичком аспекту са Јапаном.
„Нама је велики фокус у будућности Кореја. Ми смо потписали, кад сам ја била у Кореји, споразум о међусобној заштити и промоцији инвестиција, кренули у разговоре, Кореја усвојила да ми будемо једна од десет земаља са којима разговарају о споразуму о слободној трговини, изузетно важна ствар за нас“, рекла је Брнабић.
На питање да ли је геополитика преплавила економију, Брнабић је рекла да у највећем делу света јесте, али да то није случај у Србији.
„У Србији није. Зато што ми разумемо и такву политику водимо последњих, ево колико, 11-12 година. Да је Србија изгубила превише времена у 90-им и тој првој деценији 2000-их. Да је Србија изгубила превише шанси и да наш раст данас и у последњих 10 година мора да долази из свих извора које ми себи можемо да приуштимо“, рекла је Брнабић.
Додала је да се Србија трудила да буде најотворенија могућа земља или најотворенија могућа економија, што је, како је истакла, успела да сачува водећи паметну политику.
Брнабић је рекла да су зелена транзиција и циркуларна економија једне од најважнијих тема за Србију у овом тренутку и указала да је зелена транзиција важна као друштвена одговорност, али и као нови извор раста привреде.
„Мислим да је (министарка енергетике Ђедовић) Дубравка урадила стварно јако добар посао у ово кратко време, уз велику подршку, па пре свега Европске банке за обнову и развој. Њима хвала на томе, имали смо добар састанак и сада у Лондону. Расписали смо прве аукције и од тих аукција добили практично уговоре за 711 мегавата из обновљивих извора енергије, дакле додатно зелену енергију“, рекла је Брнабић.
Додала је да сада иду друге аукције, а да су у плановима реверзибилне хидроелектране Бистрица, Ђердап 3.
Фото: ТАНЈУГ/ ЈАДРАНКА ИЛИЋ/бс
