Српска православна црква и верници данас славе Светог арханђела Михаила или Аранђеловдан. Према броју верника који га славе, на другом је месту, после Светог Николе.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.
По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.
Зашто је важно да на славској трпези имате и жито
Црква подсећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намењено је за покој душе предака који су се заветовали Светом архангелу Михајлу.
Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду.
Обичаји и веровања
На данашњи дан, верује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.
У народу се верује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.
