Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поручила је данас, после двонедељних разговора мисије ММФ-а који је данас објавио извештај о Србији да ће централна банка наставити да да чува стабилност, уз пуну координацију политика.
Она је оценила да је стабилност тачка у којој се сусрећу интереси свих учесника на тржишту и кључни предуслов за просперитет за грађане и привреду.
„Важан стуб одбране стабилности Србије током свих глобалних криза у претходних десет година биле су и остају и високе девизне резерве, којима пажљиво управљамо. Истовремено, релативну стабилност девизног курса динара према евру очували смо током свих претходних епизода повећаних међународних ризика, обезбеђујући тиме извесност у пословању и важан стуб очувања и укупне финансијске стабилности земље. За нас нема дилеме у погледу политика које ћемо водити у наредном периоду“, навела је гувернер у писаној изјави.
Разговори делегације МФФ-а су вођени у оквиру првог разматрања резултата спровођења договореног економског програма у оквиру стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године.
НБС подсећа на оцене ММФ-а да је српска привреда показала отпорност у врло неповољним условима, да су макроекономски резултати у оквиру програма су одлични, а програм структурних реформи добро напредује.
Централна банка наводи да је са ММФ закључено да је отпорност српска привреда доказала у веома неповољним условима, које карактеришу високе цене хране и енергената на светском тржишту, спор раст трговинских партнера и пооштрени глобални финансијски услови.
Истичу да су макроекономски резултати у оквиру програма оцењени као одлични, те да су дугорочна инфлациона очекивања остала у оквиру инфлационог циља Народне банке Србије.
Подсећа се и на оцену ММФ-а да је финансијски сектор доказао своју отпорност и у условима великих неизвесности, уз показатеље адекватности капитала и ликвидности који су остали знатно изнад минималних регулаторних нивоа.
Као и да је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима на рекордно ниском нивоу.
НБС подсећа да су девизне резерве од преко 21 милијарду евра на крају фебруара што је рекордни ниво.
Наводе и оцену да је фискални дефицит за 2022. годину од 3,1 процената БДП-а знатно бољи од пројектованог нивоа, упркос фискалној подршци државним предузећима у области енергетике од око 2,5 посто БДП-а.
„Такав резултат дугује се строгим административним контролама у свим областима потрошње и приходима који су премашили очекивања“, наводи се у саопштењу НБС.
Додаје се да учешће јавног дуга у БДП-у од 55 процената указује на снажне фискалне резултате, као и да се Србија успешно вратила на међународно тржиште капитала у јануару 2023. године с две емисије еврообвезница.
Гувернерка Јоргованка Табаковић је указала да је динар на нивоу 2022. године ојачао за 0,2 процента према евру, те да је његова релативна стабилност очувана и у досадашњем делу 2023. године.
Уз податак да су девизне резерве на крају фебруара износиле рекордних 21,2 милијарде евра, подсећа да је у 2022. години остварен рекордни нето прилив страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра.
Додаје да је обезбеђена пуна покривеност текућег дефицита најквалитетнијим приливима.
„Оцењујемо да ће међугодишња инфлација крајем године бити двоструко нижа од тренутне, а њен улазак у границе циља очекујемо средином 2024. године, при чему расте вероватноћа да се то деси и раније“, указала је она.
Додала је да очекује реални раст БДП-а између два и три процента ове године, а у 2024. НБС очекује његово убрзање на распон од три до четири процента, те затим и повратак на претпандемијску путању раста од око четири процента годишње.
На оцену мисије ММФ-а да је и у наредном периоду неопходна комбинација политика за обуздавање инфлације и изградњу бафера, НБС је оценила да је тренутно пооштравање монетарне политике које спроводи адекватно и доприносиће опадајућој путањи инфлације.
„С обзиром на добре финансијске резултате, могао би да постоји фискални простор, који би онда требало да се искористи за додатне јавне инвестиције“, констатује НБС.
НБС преноси пројекције ММФ да ће се инфлација вратити у границе циљаног распона до средине следеће године, те да ће се ове године учешће дефицита текућег рачуна платног биланса у БДП смањити због мањег увоза енергената и континуирано снажног извоза.
Додају да је пројекција да се у средњем року очекује свођење тог дефицита на испод пет процената БДП-а.
НБС наводи и оцену да ће учешће јавног дуга у БДП-у у средњем року забележити снажан пад, што ће бити подржано и новим фискалним правилима.
Централна банка је навела да су током боравка мисије ММФ обављене и консултације по члану ИВ Статута ММФ-а, које се редовно обављају са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ове међународне финансијске институције.
