Ђедовићева је на панелу "Енергетска безбедност у условима глобалне економске кризе – изазови и препоруке за будућност" рекла да су биле за зиму обезбеђене довољне количине гаса у складиштима у Србији и Мађарској, као и да су резерве нафтних деривата биле 54 одсто веће на крају 2022. у односу на 2021. годину.
"Притом, успели смо да цена електричне енергије за домаћинства, упркос корекцији цене у јануару ове године (осам одсто) буде и даље међу најнижима у Европи и региону, што је случај и са ценом гаса за домаћинства", истакла је министарка.
Казала је да смо захваљујући фискалним реформама из претходних година и активном деловању државе у енергетској кризи, успели да сачувамо конкурентност привреде и привлачност Србије за инвестиције, као и да се енормни раст цена на берзама не прелије у пуној мери на домаће тржиште.
"Енергетика, међутим, није само тек један сектор у низу, јер од ње у многоме зависи и индустрија, и квалитет живота и животни стандард. Нема отпорне економије без снажног и отпорног енергетског система и сигурног снабдевања електричном енергијом и енергентима", рекла је она.
Поручила је да њено министарство има одговорност према грађанима да се обезбеди да свега буде довољно и да се последице кризе што мање осете.
"Зато смо на почетку мандата МРЕ рекли да нам је главни циљ да презимимо, односно да имамо довољно електричне енергије и гаса за грађане и привреду и да домови грађана буду топли. Сада кад је прошло више од половине грејне сезоне, можемо рећи да смо у томе и успели", рекла је министарка.
Навела је да је у мају 2021. ЕПС формирао цене за електричну енергију за индустрију на основу цене на мађарској берзи која је била око 60 евра за мегават-сат, а да се у јулу 2022. електрична енергија на берзи куповала и продавала по цени од 372 евра за мегават-сат, док је у Србији, по препоруци владе, ЕПС продавао електричну енергију привреди по пет пута нижој цени од 75 евра за мегават-сат.
"Међутим, ако се запитамо да ли је наш енергетски систем довољно отпоран за неизвесна времена у којима живимо, сигурно је да је пред нама још много посла, да морамо имати јасније циљеве, бити ефикаснији, одговорнији, одлучнији. Поред суочавања са глобалним изазовима, посебну пажњу смо посветили дугогодишњим проблемима у нашем дворишту, као што су неблаговремено инвестирање у производњу угља и недостатак нових производних капацитета, потреба за унапређењем енергетске инфраструктуре, те недовољна продуктивност јавних предузећа и неефикасност у потрошњи енергије", навела је Ђедовићева.
Министарка је поручила да је наш стратешки циљ остваривање енергетске независности по најнижој цени за грађане и привреду.
"За остваривање тог циља неопходно је да: повећамо капацитете за производњу електричне енергије тако да она буде довољна за домаће потребе, затим да повећамо број рута и снабдевача енергентима и под три да спроводимо зелену енергетску транзицију на начин да све време сачувамо стабилност нашег енергетског система и сигурност снабдевања", поручила је министарка.
Како је рекла, ништа боље не тестира отпорност од кризних ситуација, нити има бољег тренутка од кризе да ствари покрену или убрзају.
"Зато смо управо у оваквој ситуацији решили да се ухватимо у коштац и са преко потребним реформама енергетског сектора, да завршимо започете и припремамо нове пројекте и да више радимо на промени свести у вези са потрошњом. Задатак државе је да обезбеди стабилност снабдевања, и на томе и радимо и то ће бити приоритет и убудуће. Али, за успешну енергетску транзицију, која је реалност не само у Србији, већ и у свету, није довољна само држава. Држава је ту да постави оквир, али за то су важни и инвеститори, банкарски сектор, цивилно друштво, компаније, али и сви ми као грађани", рекла је министарка.
Рекла је да се приоритетно ради на реформама енергетског сектора, које су дуго одлагане и да је повећање ефикасности кључна за развој ЕПС, Електродистрибуције, Србијагаса и других државних предузећа у енергетском сектору.
"Држава је препознала да и те како постоји простор да се унапреди ефикасност доношења одлука и да се оптимизују процеси и да се боље управља ризицима. Крајњи циљ је да се сва предузећа у енергетском сектору послују ефикасно и профитабилно, да буду кичма снажно енергетског система и индустријског развоја", нагласила је министарка.
Извор: Танјуг
Фото: Танјуг Јадранка Илић
