Друштво

СВЕТСКИ ДАН ДИЈАБЕТЕСА: У Србији 440.000 људи се лечи од дијабетеса, а још 220.000 не зна да је болесно

У Србији 440.000 одраслих особа има дијагностикован дијабетес и налази се у систему здравствене заштите, а њих 220.000 нема постављену дијагнозу дијабетеса и не зна за своју болест.

То је процена Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објављена поводом 14. новембра Светског дан дијабетеса.

И овогодишња кампања посвећена је превенцији и раном откривању те болести. а њен слоган гласи: „Реагуј на време – спречи дијабетес, сачувај здравље“.

Њен циљ је да се јавности укаже на значај усвајања здравих животних навика, којима се може спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса, као и на значај благовременог препознавања знакова те болести, њеног раног откривања и правовременог започињања лечења.

Раним деловањем могуће је смањити ризик од развоја типа 2 дијабетеса и његових компликација и допринети очувању здравља и бољем квалитету живота особа које живе са дијабетесом, наводи Батут.

Светски дан дијабетеса (Wорлд Диабетес Даy – WДД) се сваке године обележава 14. новембра, на рођендан Фредерика Бантинга, научника који је 1922. године са Чарлсом Бестом открио инсулин.

Обележавање овог датума покренуле су 1991. године Међународна дијабетес федерација (International Diabetes Federation – IDF) и Светска здравствена организација (World Health Organisation – WHO ), као одговор на растуће здравствене, друштвене и економске последице дијабетеса. Усвајањем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација 61/225, Светски дан дијабетеса је 2006. године и званично постао Дан Уједињених нација.

Овај датум представља највећу глобалну кампању подизања свести о дијабетесу, значају његове превенције, раног откривања и правовременог лечења, као и унапређења квалитета дијабетолошке здравствене заштите у целини. То је прилика да се сви заинтересовани (оболели од дијабетеса, здравствени радници, удружења пацијената, доносиоци одлука и целокупна светска јавност) уједине око питања од највећег значаја за оболеле од дијабетеса и предузму одговарајуће активности.

Дијабетес у бројевима

У свету, свака девета одрасла особа или приближно 589 милиона људи живи са дијабетесом.

Истовремено, још 635 милиона особа има повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса.

Највећи број оболелих (3/4) живи у земљама са ниским и средњим приходима.

Посебан проблем представља чињеница да велики број особа не зна да има дијабетес.

Процењује се да код 40% оболелих у свету дијабетес још није откривен.

Разлог лежи у чињеници да најчешћи тип 2 дијабетеса годинама може да протиче без изражених симптома. Због тога се код чак 50% особа дијабетес открива тек након појаве компликација, које захватају срце и крвне судове, бубреге, очи или нервни систем.

Кључне поруке

1. Дијабетес је један од најбрже растућих здравствених изазова 21. века

– Број оболелих од дијабетеса у свету непрекидно расте. Без одлучног деловања, здравствени и економски терет ове болести биће све већи, како за оболеле и њихове породице тако и за здравствене системе широм света.

2. 40% оболелих у свету живи са неоткривеним дијабетесом

– Дијабетес типа 2 често почиње неприметно и без јасно изражених симптома. Због тога годинама може остати непрепознат, па се открије тек када се појаве компликације: срчани инфаркт, шлог, болест бубрега или поремећаји вида.

3. Тип 1 дијабетеса се понекад не препозна или се погрешно дијагностикује

– Као и код типа 2 дијабетеса, и симптоми типа 1 дијабетеса се могу погрешно приписати другим здравственим проблемима, а код одраслих се тип 1 дијабетеса понекада погрешно дијагностикује као тип 2 дијабетеса.

– Правовремено препознавање симптома и постављање тачне дијагнозе су од кључног значаја за брзо започињање адекватног лечења.

4. 635 милиона одраслих особа има висок ризик за настанак типа 2 дијабетеса

– Код особа које имају повећан ризик за развој типа 2 дијабетеса, промена животних навика може смањити ризик или одложити настанак болести.

– Ефикасна превенција подразумева стварање услова за могућност избора здравог стила живота – веће доступности здраве хране, безбедних јавних простора за физичку активност и квалитетне примарне здравствене заштите.

5. Рано откривање дијабетеса омогућава оболелим особама здравији и квалитетнији живот

– Рано постављање дијагнозе и правовремено започињање лечења дијабетеса смањују ризик од развоја компликација и доприносе дужем и квалитетнијем животу оболелих.

6. Више од половине одраслих особа са дијабетесом нема адекватно лечење

– Рано откривање дијабетеса је само први корак у пружању квалитетне дијабетолошке здравствене заштите.

– Особама којима је дијагностикован дијабетес потребно је обезбедити континуирану, доступну здравствену заштиту, одговарајуће лечење, едукацију и подршку у свакодневном управљању болешћу.

7. Оболелим особама је потребна подршка, а не стигма

– Живот са дијабетесом је праћен различитим изазовима, укључујући стигму и неразумевање околине.

– Стигма повезана са дијабетесом је веома заступљена и штетна, јер може представљати препреку правовременом откривању и лечењу дијабетеса, као и квалитетном животу оболелих. Истовремено, стигма се може лако спречити.

– Свака особа која живи са дијабетесом или је у ризику да оболи од дијабетеса, заслужује разумевање, поштовање и подршку.

 

Related posts

СТИГЛА НОВА БАРБИКА Болује од болести савременог доба и носи снажну поруку, погледајте како изгледа

Ivona

ДИЈАБЕТЕС ГОДИНАМА МОЖЕ ДА СЕ КРИЈЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ СИМПТОМА Ендокринолог упозорио: Овај бол је знак за узбуну!

Новосадска ТВ

„СВИ ЗАЈЕДНО“ – Успешно реализована акција пешачења по Фрушкој гори

Новосадска ТВ