Француска се суочава са све већим ризиком од финансијске кризе, док се протести због трошкова живота, стања у школству и плата преплићу са буџетским проблемима и неизвесношћу уочи председничких избора наредног пролећа.
Друга највећа привреда Европске уније суочена је са растућим јавним дугом, високим буџетским дефицитом и слабим привредним растом, док инвеститори захтевају све веће приносе на француске државне обвезнице, наводи Политико у анализи.
Бивши премијер Мишел Барније упозорио је да је земља „на ивици финансијске кризе“ и да власти морају да пошаљу јасан сигнал финансијским тржиштима.
После два викенда протеста, у којима су стотине хиљада људи изашле на улице тражећи веће плате наставника, обнову запуштених школа и помоћ због раста трошкова живота, власти су успеле да спрече понављање размера нереда и пљачки забележених током демонстрација 17. и 18. октобра, али немири додатно повећавају забринутост инвеститора.
Француски јавни дуг износи око 3,5 билиона евра, а влада се суочава са тешкоћама у смањењу буџетског дефицита, покретању привредног раста и реформи пензионог система.
Предлог буџета премијера Себастијана Лекорнија за 2027. већ предвиђа уштеде од 43 милијарде евра, што оставља мало простора за додатно смањење расхода.
Притисак на француске финансије већ се одражава на тржишту државног дуга.
Разлика између приноса на десетогодишње француске и немачке државне обвезнице достигла је 169 базних поена на затварању тржишта у петак, док је принос на референтне француске десетогодишње обвезнице претходног дана достигао 5,14 одсто, највиши ниво од 2002. године.
Бивши италијански премијер Марио Монти, који је током дужничке кризе 2011. године спровео мере штедње и реформу пензионог система, упозорио је да ситуација може да се брзо погорша.
У том периоду је разлика између приноса на италијанске и немачке десетогодишње обвезнице за неколико месеци порасла са око 150 на више од 500 базних поена.
Монти сматра да француски бирачи још нису довољно свесни ризика од државне дужничке кризе, а политичка неизвесност додатно оптерећује тржишта.
Могућност да се у другом кругу председничких избора наредног пролећа нађу кандидаткиња крајње деснице Марин ле Пен и лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон изазива забринутост инвеститора, јер обоје заговарају повећање јавне потрошње и нижу старосну границу за пензионисање.
Према анкети објављеној прошлог месеца, девет од десет Француза песимистично је у погледу будућности и сматра да ће њихова деца живети лошије од њих.
Раније овогодишње паневропско истраживање показало је и да само половина француских испитаника осећа понос због демократског система, у поређењу са две трећине Немаца и готово 70 одсто Британаца.
Додатни проблем представља кредибилитет Француске у Европској унији.
Земља је обећала да ће до 2029. смањити буџетски дефицит на три одсто БДП-а, али саговорници Политика сматрају да ће тај циљ тешко бити остварен.
Центристички посланик и стручњак за буџетска питања Шарл де Курсун оценио је да је Француска изгубила кредибилитет код европских партнера када је реч о јавним финансијама.
tanjug/novosadska.tv
Foto: Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias
