На Међународном конгресу ИYНЦ 2026, који је отворио шеф МААЕ Рафаел Гроси, представница „Росатома“ Марија Деурић директорка представништва Росатома у Србији, представила је глобалне лидерске позиције и индустријску доминацију ове државне корпорације, истакавши да су искуство и технолошка снага „Росатома“ кључни ослонац и за земље попут Србије, које свој будући нуклеарни програм граде кроз развој сопствених кадрова и институција.
АВИЊОН – Историјски комплекс Палаис дес Папес (Папска палата) у француском граду Авињону домаћин је Међународног конгреса младих стручњака нуклеарног сектора (IYNC 2026), који се одржава под слоганом „Ланац промена“ (The Chain Change). Овај престижни глобални форум окупио је нову генерацију лидера и експерата из више од 50 земаља, укључујући представнике водећих компанија, научних институција, регулаторних тела и кључних међународних организација: Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), Светског удружења оператора нуклеарних електрана (WАНО) и Светског нуклеарног удружења (WNA).
Отварање уз учешће шефа МААЕ Рафаела Гросија
Посебну тежину конгресу ове године дало је свечано отварање на коме се присутнима обратио генерални директор МААЕ Рафаел Маријано Гроси. У свом надахнутом говору, Гроси је нагласио кључну улогу младих стручњака у обликовању будућности светске нуклеарне индустрије у тренутку када свет пролази кроз интензивну енергетску транзицију. У оквиру званичног програма одржана је и централна панел-дискусија под називом „Нуклеарна ренесанса: Планирање и подршка међународној сарадњи за нову еру нуклеарне енергије“. На панелу су, поред Марије Деурић из Државне корпорације „Росатом“, учествовали и Елси Мамолатело Пуле (Елсие Мамолатело Пуле) испред Нуклеарне платформе БРИКС, Чин-Јон Чо (Јин-Yоунг Цхо) из Корејског института за атомску енергију (КАЕРИ) и Асусена Бељо Фернандез (Азуцена Белло Фернáндез) из Париског центра WАНО.
Глобално лидерство и технолошка снага „Росатома“
Фокусирајући се на глобалне размере и лидерске позиције своје компаније, Марија Деурић је представила импресивне могућности:
„Росатом“ тренутно гради 28 од укупно 32 нуклеарна енергоблока који се извозе широм света, што чини скоро 90% глобалног извозног тржишта изградње нуклеарних електрана.
У Узбекистану „Росатом“ реализује једини пројекат на свету који обједињује изградњу нуклеарне електране мале снаге (АСММ) и традиционалне нуклеарне електране велике снаге.
Компанија се налази на прагу потпуног затварања нуклеарног горивног циклуса, што представља изузетну технолошку и кључну конкурентску предност у односу на друге светске испоручиоце нуклеарних технологија.
Говорећи о пројектима као што су мађарски „Пакш ИИ“, египатска „Ел-Даба“, турски „Акују“ (по моделу Буилд-Оwн-Операте) и белоруска електрана која покрива 40% домаћих потреба, Деурић је нагласила да технолошка аутономија не значи самосталну производњу сваке компоненте, већ пре свега компетентност у управљању избором.
Од политичких амбиција до потенцијала: Србија није новајлија у нуклеарној науци
Говорећи о земљама које уводе нуклеарни програм (неwцомер цоунтриес), Деурић се дотакла Србије, истакавши да јој након укидања мораторијума у 2024. години предстоји стварање реалног националног потенцијала: „Пре него што се изабере реактор или технолошки партнер, необходимо је одговорити на кључна питања: зашто нам је потребна нуклеарна енергија, која снага одговара нашој мрежи, како ћемо је финансирати, ко ће управљати електраном и ко ће имати знање за руковођење овим програмом у наредних 60 или 80 година. Улога глобалног партнера није у стварању зависности, већ у пружању помоћи да се избегну грешке, али влада те земље мора остати господар процеса“, нагласила је Деурић, додавши да Србија има историјску предност: „Србија је можда новајлија у изградњи нуклеарних електрана, али није новајлија у нуклеарној науци. Традиција Института ‘Винча’ и Павла Савића, који је радио у Паризу са Иреном и Фредериком Жолио-Кјури, даје јој чврст темељ. Изазов није у замени сопствене памети страним искуством, већ у обједињавању универзитета, института и привреде у снажан домаћи екосистем. Технологија се може увести, али се 20-годишње искуство не може надокнадити за две године“.
Флексибилни модели и ново промишљање технолошке аутономије
Деурић је објаснила да не постоји јединствен универзални модел за све земље, будући да свака држава има своју мрежу, економију и стартну позицију. Као примере успешних, прилагођених пројеката навела је Мађарску, затим Бангладеш („Рупур“) и Египат („Ел-Даба“), где се нагласак ставља на масовну обуку локалних стручњака, као и Турску („Акују“) са првим моделом Буилд-Оwн-Операте (изгради-поседуј-експлоатиши) и Белорусију, која данас покрива скоро 40% својих потреба за електричном енергијом из нуклеарних извора.
У вези са тим, представница „Росатома“ дала је и нову дефиницију технолошке независности у 21. веку: „Нуклеарна енергија је по својој природи интернационална, а технолошка аутономија не значи да морате самостално производити сваку компоненту. Права аутономија значи да имате довољно сопственог искуства и знања да разумете свој избор, контролишете програм, равноправно преговарате са партнерима и преузмете одговорност за своје одлуке“.
Позив на сарадњу и поверење пре појаве реактора
На крају, Деурић се дотакла теме међународне сарадње на примеру конзорцијума у Казахстану, где је „Росатом“ део међународног конзорцијума заједно са Кином, Француском и Јужном Корејом. Нагласила је да млади лидери треба да граде сарадњу и поверење пре него што се постави први камен темељац новог реактора.
Фото: Информер
