Српска православна црква и њени верници данас славе Крстовдан, Воздвижење Часног крста, дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на којем је Исус Христос распет на Голготи.
У црквама служи се литургија светог Јована, уз ритуал великог освештавања воде, које прати празнично богослужење.
Обичаји за Крстовдан налажу да се крстовданска водица дели окупљеним верницима, а потом и да се преко целе године чува у кући као симбол доброг здравља. Вода се моли да избави од грехова, да исцели и очисти душу и тело и да са вером лечи и штити.
За Крстовдан мајке деци праве знак крста на челу од освештаног уља, а крстовданску воду чувају и њом по потреби умивају децу током целе године.
На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму, у супротном, верује се да ће вам целе године све ићи наопако. Треба опрати сав веш и постити строго, па у српском народу постоје изреке: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“ и „На Крстовдан и војска пости“.
Крстовдан је један од највећих православних празника, па се верује да и време на тај може предвидети читаву наредну годину. Ветар који дува данас ће најчешће дувати током године.
У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
