Да ли вам је позната следећа ситуација: отворите фрижидер, погледате шта има унутра и схватите да заправо нисте ни били гладни. Ако вам се то често дешава, разлог уопште не мора бити жеља за храном или глад, већ начин на који мозак реагује на неколико стања у вашем телу и души.
Постоје две врсте глади које је важно разликовати. Хомеостатска глад настаје када телу заиста недостаје енергије, док је хедонистичка глад повезана са жељом за задовољством, бољим расположењем или привлачношћу одређене хране.
Зато можете пожелети да отворите фрижидер чак и када вам физички није потребна храна. Довољни су мирис, реклама, помисао на омиљено јело или једноставно улазак у кухињу.
Мозак памти где се налази храна и повезује фрижидер са могућом наградом. Занимљиво је да се допамин, који учествује у мотивацији и очекивању награде, посебно активира управо док очекујемо нешто пријатно.
Тако настаје једноставна петља навике:
- Окидач: пролазите поред фрижидера или улазите у кухињу.
- Навика: аутоматски отварате врата.
- Награда: очекујете да ћете пронаћи нешто укусно.
- Временом се ово понашање може претворити у аутоматизам, чак и када нема стварне глади.
Ако вам је досадно, мозак тражи начин да добије нову стимулацију, а храна је једна од најдоступнијих опција. Слично се може догодити када смо под стресом или уморни.
Хронични стрес може повећати жељу за калоричном храном, док недостатак сна утиче на хормоне повезане са глађу и ситошћу. Када смо неиспавани, теже је и контролисати импулс да нешто поједемо.
Следећи пут када отворите фрижидер, застаните на тренутак и запитајте се: „Да ли сам заиста гладан/гладна или ми је досадно, под стресом сам или само тражим нешто што ће ме разонодити?“
Ако нема физичке глади, покушајте прво са чашом воде, кратком шетњом, разговором или неком другом активношћу.
Понекад фрижидер није оно што тражимо – већ само најбржи начин да прекинемо досаду или непријатан осећај.
sensa.mondo.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
