Саговорници Курира истичу да се на примеру Владана Ђокића транспаретно види да оне који воде опозициони покрет не интересује добробит заједнице, већ само сопствени циљеви
Политичар Владан Ђокић, познат и као ректор Универзитета у Београду, предводник блокадерске такозване студентске листе, одлучио је да по други пут овог лета почасти себе одласком на море! За разлику од летовања пре месец дана, кад је уживао у морској идили и шуму таласа у Перасту, овај пут је одлучио да се проведе, ни мање ни више, него у Рио де Жанеиру.
Док Београдски универзитет пада на свим релевантним светским листама, Ђокић је нашао за сходно да оде на море у далеку Латинску Америку. Један корисник друштвене мреже Икс указао је на екстремно лицемерје блокадерског лидера, који стално тврди да је „прогоњен“ у „Вучићевој диктатури“.
– Како овај диктатор Вучић прогони универзитет, па срам га било! Ево, ректор Ђокић једва двапут годишње оде на море! После црногорског приморја у првој половини августа, сад походи Рио де Жанеиро. А државна плата иде ли иде… Јавно позивам власт да почне и мене овако да прогони – истакао је „Народни непријатељ“ на платформи Икс.
Како овај диктатор Вучић прогони универзитет, па срам га било!
Ево ректор Ђокић једва два пута годишње оде на море. После црногорског приморја у првој половини августа, сад походи Рио де Жанеиро.
А државна плата иде ли иде…
ЈАВНО ПОЗИВАМ ВЛАСТ ДА ПОЧНЕ И МЕНЕ ОВАКО ДА… pic.twitter.com/lLeGyLyCzl
— Народни непријатељ 🇷🇸 (@PrijateljNaroda) August 31, 2026
Комфор и провод
Политички филозоф Драгољуб Којчић каже за Курир да се на примеру туристичких дестинација Владана Ђокића транспарентно показује политички карактер читавог опозиционог покрета у Србији, а посебно оних који су његови главни инспиратори и актуелни лидери.
– Права политика и политичар перманенто се баве општим добром заједнице и то у сваком његовом сегменту, од економије, безбедности и међународног угледа. Очигледно је да онима који управљају опозиционим покретом, у читавом његовом дијапазону од студената, преко амбиционзних појединаца, до остатака партија које су поражене 2012. године, да њих опште добро заједнице не интересује, за њих је битно да се докопају власти из личних интереса. С друге стране политика владајуће странке показује да је за платформу српског напретка и наставак општег успона земље неопходно посветити сваки секунд дана и ноћи и дамар свога живота да би Србија стигла тамо где су желели наши преци и где жели нормалан и здрав део Србије – објашњава Којчић.
Подсећа да је Хрватска, непоштујући имиграционе законе ЕУ дозволила да Мила Пајић, оптужена за дестабилизацију уставног поретка добије уточиште и апаназу за живот управо у земљи из које значајни политички кругови подстичу обојену револуцију и уништавање Србије.
– Поставља се питање ко то може да подржава, као и ректора Ђокића, који је изневерио све принципе академске заједнице. Претворио је функцију ректора у политичко лидерство, факултете у герилске штабове, уништио већ другу генерацију студената, а притом очигледно мислио само на свој комфор и провод. Ко у таквом профилу личности може да препозна одговорног државника. Компромитација наших квазиинтелектуалаца опредељивањем за ликове као што су Ђокић, Динко Грухоњић дотакла је само дно европске цивилизације – поручио је Којчић.
Поразна чињеница
Професор Милан Петричковић с Факултета политичких наука каже за Курир да такав потез Ђокића представља наставак у низу његових несхватљивих деловања.
– Уместо да се бави питањем статуса Универзитета, питањем како да се поврати углед, радне навике и нешто што је примарна функција Универзитета, он одржава ону агенду активности, тзв.друштвену, а то је мешетарење политикантске природе, јер он нема политичку активност, већ је то врста покушаја и облик квазибављења политиком. Нико не брани њему да иде на такве дестинације, али поразна је чињеница колико је негативно деловао и својим активностима проузроковао штете, не само економске природе, већ и духовне девастације БГ Универзитета – каже Петричковић.
Истиче да „када се све сабере, види се да је Ђокић злоупотребио Универзитет“.
– Даноноћно би требало да се ради на враћању угледа и квалитета те инситутције, на испитне рокове и наставу. Очигледно да је ту присутна приватна утилитаристичка конотација и покушај бављења политикантством и испуњавање некакве друштвене мисије. Ђокићева друштвена мисија је заправо уништење и руинирање Универзитета и то иде даље у један зачарани круг – истиче Петричковић и додаје:
– Та слика његовог појављивања у Бразилу није ништа ново и то би становници Србије требало да имају на уму као једну врсту оријентира да ли неко кога они финансирају има право да се на такав начин опходи. Поставља се питање да ли је тај новац који узима дат да ради свој посао – чува Универзитет и води бригу о њему или је дат да иде у Рио онда када треба да брани интересе те институције. Очигледно је битнији одлазак у Бразил, него да се бави виталним питањима, организацијом наставе и чувањем угледа факултета – поручио је Петричковић.
Фото: Printscreen video/ Informer
