Родитељи све више одлажу полазак деце у школу због повољнијих цена летовања у септембру. На друштвеним мрежама повела се расправа око тога да ли је то у реду.
У Србији и већини земаља у региону, деца полазе у школу 1. септембра. Ипак, појава да поједини родитељи одлучују да децу одведу на море баш почетком септембра (и тако свесно одложе њихов полазак у школу за неколико дана) све је чешћа, а разлози су најчешће економске природе.
Цене смештаја, авионских карата и туристичких аранжмана у септембру падају и до 50% у односу на јул и август. За многе породице ово је једини начин да приуште летовање. Такође, у туристичким местима су неретко ниже цене хране и лежаљки јер је сезона на измаку.
Осим тога, ту су и они практични разлози – мање врућине, места за одмор су много мирнија, а и гужве на граничним прелазима и аутопутевима су драстично мање, што путовање са децом чини далеко лакшим и мање стресним.
Међутим, друга страна медаље је чињеница да због тога деца пропуштају прве лекције и уводна предавања.
На друштвеној мрежи X повела се расправа о томе да ли наставници треба да имају разумевања за родитеље који одлажу долазак деце у школу због одмора или би такву праксу требало санкционисати.
„Видим сада је прихваћено да се у школи не крене 1. 9. „јер ће дете на море“. То је све део непоштовања и растакања институција. Генерацијама такве ствари нису падале на памет ни грешком“, написала је једна корисница на „X-у“ и покренула бурну расправу.
Друга корисница се надовезала коментаром да „не треба правити од комарца магарца“ и да деца свакако изостају из разних разлога:
„Трећи, шести и осми разред сам била на операцијама и по бањском лечењу и завршила сам редовну школу. И не правите од комарца магарца и нека су вам деца жива и здрава и неће ништа изгубити од школе за тих 10 дана. Одсуствују деца из школе и због спортских такмичења и због фолклора и због богиња и због неки других болести и сад је проблем море.“
С друге стране, било је и оних који су заузели другачији став јер сматрају да дете није власништво родитеља већ део друштва:
„Мислим да родитељи неопходно морају да схвате да дете није власништво родитеља већ део друштва, као и то да живимо у друштву, те да одлуке поводом школских правила, вакцинације и сл. не треба да буду ствар избора родитеља па свако како воли. Зато и имамо организовано друштво.“
На објаву се надовезала просветна радница:
„Не волимо ни ми у просвети, али ето једино тад можемо на море са својом породицом. Срећа па су нам плате високе па нам то јелте није проблем. А живо ме занима какав би став мамика био да цео колектив не буде ту првих 10ак дана школе и да су ту замене.“
Подсетимо, према Закону о основама система образовања и васпитања, родитељи су дужни да благовремено оправдају свако одсуство ученика, а неоправдано одсуствовање може довести до прекршајних казни.
Директор школе може ученика оправдано пустити са наставе до 10 наставних дана ради породичних обавеза ученика у земљи или иностранству, а на основу писане молбе коју подноси родитељ (старатељ). О молби родитеља ученика одлучује директор након прибављеног мишљења одељенског старешине.
Одсуство ученика са наставе дуже од 10 дана одобрава Наставничко веће, на писану молбу родитеља (старатеља) и уз подношење докумената који потврђују разлоге одсуства.
Оправдања за изостајање са наставе одељенском старешини доноси родитељ или старатељ.
Изузетно, родитељ (старатељ) уколико је спречен да дође у Школу и да донесе оправдање, телефоном ће обавестити одељенског старешину, а ученик у том случају може да преда оправдање.
Изостанке ученика родитељи (старатељи) су дужни да оправдају у року од осам дана од дана повратка на наставу. Изостанци који се у том року не оправдају одељенски старешина је дужан да евидентира као неоправдане изостанке.
Злоупотреба уверења, оправдања и исправе и лажно представљање представља повреду обавезе ученика.
Према законским одредбама, родитељи су дужни да у року од 48 сати јаве наставнику због чега дете не долази у школу, а у року од осам дана да донесу и званично оправдање за изостајање детета са наставе. Ако то не учине, школа обавештава надлежну службу, која подноси захтев за покретање прекршајног поступка против родитеља, односно, старатеља.
Прописана казна за овај прекршај је од 5.000 до 100.000 динара. Ако се казна не плати у року од 15 дана, новчана казна се може заменити друштвено корисним радом, казном затвора за родитеље, или блокадом рачуна до измирења.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
