Човечанство ће до сутра потрошити целокупни годишњи прорачун природних ресурса и услуга које земљини екосистеми могу да обнове у једној години, а после тога ће живети на еколошки дуг, односно трошиће природни капитал брже него што природа може да га обнови, саопштила је данас WWF Адриа, регионални огранак Светске организације за природу (World Wide Fund for Nature).
Према прорачунима организације Global Footprint Network, која је развила методологију еколошког отиска, човечанство тренутно користи природне ресурсе 73 одсто брже него што Земљини екосистеми могу да их обнове, што одговара потрошњи од 1,73 планете Земље.
То, како се наводи у саопштењу, дугорочно угрожава стабилност екосистема, производњу хране и квалитет живота широм света.
Сарадница за комуникације у WWF-Адрији Александра Уграковић изјавила је да иако Дан еколошког дуга ове године пада шест дана касније него прошле, то није последица смањења притиска на природу, већ првенствено ажурирања података и методологије израчунавања.
„Стварни трендови показују да се јаз између људске потрошње и биокапацитета планете и даље повећава. То је исто као да целе године трошите 1,73 плате, а располажете само једном. У неком тренутку ће нас разлика скупо коштати“, истакла је она.
Последице прекомерне потрошње природних ресурса видљиве су у губитку шума, деградацији тла, нестанку биоразноврсности као и концентрацији угљендиоксида у атмосфери, што додатно појачава климатску кризу и угрожава сигурност хране и ресурса.
Решења постоје, од смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и одрживе производње хране до делотворнијег коришћења енергије и природних ресурса, наводе из WWF Адриа и додају да су ипак, за померање Дана еколошког дуга на каснији датум потребне хитне и системске промене у начину на који производимо, трошимо и управљамо природним богатствима.
Када је реч о земљама Балкана, оне свој кредит почињу много раније па је Србија у еколошком дугу од 16. маја, Хрватска од 25. априла, Босна и Херцеговина од 26. априла, док је Црна Гора прешла ову границу већ 20. априла.
То значи да наш начин производње и потрошње захтева више ресурса него што природа може да обнови, чак и у региону који се често сматра умеренијим по питању потрошње.
