Госпојински пост, познат и као Богородичин пост, Посвећен је Пресветој Богородици и представља духовну припрему за празник Успење Пресвете Богородице – Велику Госпојину, који се слави 28. августа.
Пост траје од 14. до 28. августа и, иако је кратак – свега две недеље – сматра се једним од најстрожих постова у години, одмах после Васкршњег.
Према црквеном предању, Пресвета Богородица је пред своје успење проводила дане у непрестаној молитви и строгом посту. Верници зато овај период посвећују духовном очишћењу, покајању, молитви и уздржању.
Током поста верници се уздржавају од меса, млека и млечних производа, јаја и мрсне хране.
Према црквеном типику понедељком, средом и петком је пост на води, уторком и четвртком дозвољен је пост на уљу, док су суботом и недељом дозвољени уље и вино.
На Преображење Господње, 19. августа, без обзира на дан у недељи, дозвољена је риба.
Свештеници често истичу да је духовни пост важнији од телесног. То подразумева избегавање свађа и оговарања, уздржавање од лоших мисли, више молитве, одлазак у храм, читање Светог писма, помагање сиромашнима и онима којима је помоћ потребна.
Народни обичаји
У српском народу за Госпојински пост везују се бројни обичаји- многи почињу велика кућна спремања; избегавају се свадбе, весеља и велике прославе; жене се посебно моле Пресветој Богородици за здравље деце и породице; многи одлазе на поклоњење манастирима посвећеним Богородици; верује се да је добро започети неко добро дело управо у овом периоду.
Према народном веровању, током Госпојинског поста треба избегавати: свађе и расправе; ружне речи и клетве; претерано весеље и раскалашност; прекомерно уживање у храни и пићу.
Црква, међутим, наглашава да су ово пре свега народни обичаји, док је суштина поста духовно преображавање човека.
Госпојински пост завршава се 28. августа, када Српска православна црква слави Успење Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
