Посланици Скупштине Србије почели су нешто после 10 часова Осмо ванредно заседање, а на предложеном дневном реду је 18 тачака, међу којима су измене и допуне Закона о финансирању политичких активности и Предлог закона о родитељу-неговатељу.
Седници председава председница Скупштине Ана Брнабић, а присуствује 149 народних посланика.
На предложеном дневном реду је и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 231а, став 12. тачка 2 Закона о ваздушном саобраћају, као и Предлог аутентичног тумачења одредбе члана 18 тачка 4 Закона о електронским медијима.
Пред посланицима су и Предлог закона о оружју и муницији, измене и допуне Кривичног законика, Предлог закона о изменама Закона о спречавању допинга у спорту, као и Предлог закона о правном положају међународних спортских савеза.
На предложеном дневном реду су и Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Предлог закона о допунама Закона о Уставном суду.
Посланици би требало да расправљају и о Предлогу закона о потврђивању Допунског протокола уз Конвенцију о уговору за међународни превоз робе друмом (ЦМР) о електронском товарном листу и Предлогу закона о потврђивању Опционог протокола уз Конвенцију о правима детета о поступку за притужбе.
На предложеном дневном реду су Предлог одлуке о давању сагласности на Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности, Листа кандидата за избор председника Савета Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге, Листа кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге, Предлог одлуке о измени Одлуке о именовању сталног састава Републичке изборне комисије и два предлога одлука о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Скупштине.
Дачић: Нови закон на свеобухватан начин уређује област оружја и муниције
Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас да нови Предлог закона о оружју и муницији на систематичан и свеобухватан начин уређује област оружја и муниције у Србији.
Дачић је, на ванредној седници Скупштине Србије, образлажући предлог закона, навео да су неке од новина трајно важање оружних листова, дизање старосне границе за набављање оружја за које је потребно одобрење у одређеним категоријама, прецизније и детаљније уређена питања чувања, ношења, преношења и руковања оружјем, као и детаљно уређивање рада цивилног стрелишта.
„Рад на нацрту закона започео је 2023. године, након трагичних догађаја који су се догодили у Србији у мају те године, када је Влада Србије, у циљу подизања нивоа безбедности грађана и њихове имовине, предвидела читав низ мера, међу којима је била и измена постојећег или израда новог закона о оружју и муницији, како би се системским приступом пооштрили услови за држање и ношење ватреног оружја, прописала јасна права и обавезе правних лица и предузетника који обављају послове у вези са оружјем“, рекао је Дачић.
Истакао је да су предлогом закона додатно уређена заштита деце и малолетника, рад цивилних стрелишта и примењена строжа казнена политика у овој области.
Дачић је навео да се у односу на важећа законска решења мења системска категоризација оружја, а у складу са релевантном директивом Европске уније, при чему се на предложени начин ватрено оружје детаљније разврстава према својим карактеристикама на категорије: оружје које је забрањено уз одређене изузетке, оружје за које је потребно одобрење, за које није потребно одобрење уз обавезну пријаву и слободно оружје.
Када је у питању оружје за које је потребно одобрење, Дачић је навео да је у односу на постојећа решења повећана старосна граница за набављање оружја за личну безбедност са 18 на 21 годину живота, чиме се обезбеђује виши степен психофизичке зрелости и одговорности власника оружја.
Додао је да је за власнике спортског и ловачког оружја задржана старосна граница од 18 година, будући да се у овом случају ради о лицима која су посвећена стрељачком спорту.
„Новина је да сада власници оружја могу оружје држати у месту пријављеног боравишта, уз испуњење и контролу услова за чување и смештај оружја. Предлогом закона у односу на важећи закон уводи се ограничење у погледу набављања и држања муниције за оружје за личну безбедност, власник оружја за личну безбедност може држати највише 100 комада муниције за оружје за личну безбедност“, рекао је Дачић.
Истакао је да је једна од значајних новина да се за ловачко оружје може набавити модератор звука, што до сада није био случај, чиме се изашло у сусрет ловачким удружењима, уважавајући савремене трендове у овој области.
„У случају смрти власника, терет бриге о оружју после смрти власника је пребачен на МУП и продужен је рок за регулисање статуса оружја са 6 месеци на годину дана од дана наслеђивања“, рекао је Дачић.
Додао је да су једна од новина и одредбе које детаљно уређују рад и коришћење цивилних стрелишта, као и мере безбедности на њима, а нарочито коришћење цивилног стрелишта од стране малолетних лица, док се истовремено забрањује обука по моделу војно-тактичке обуке на цивилним стрелиштима.
Дачић је казао и да предлог закона први пут експлицитно регулише признавање европске дозволе за ватрено оружје, издате од надлежног органа државе чланице Европске уније и на овај начин Србија признаје њен правни ефекат.
„У сврху праћења кретања ватреног оружја и основних делова ватреног оружја и стварања услова да се сваки комад ватреног оружја у сваком тренутку може повезати са његовим власником, као и у сврху надзора, у МУП-у се успоставља централизовани информациони систем који омогућава вођење јединственог регистра података у који се евидентирају подаци и информације потребне за праћење и идентификацију тог оружја, а које се воде у евиденцијама прописаним овим законом. Такође, јасно се уређује ко има право приступа наведеном регистру и у коју сврху“, навео је Дачић.
Истакао је да је ново решење у предлогу закона, које ће допринети смањењу административних корака за привреду и грађане, и да оружни листови важе трајно, за разлику од важећег закона, према којем је рок важења документа 10 година.
„Предлог закона уводи и нове дефиниције и појмове као што су модуларно оружје, 3Д штампано ватрено оружје, старо оружје, акустично и парадно оружје за узбуњивање и сигнализацију, делаборација муниције, уговор на даљину, праћење кретања ватреног оружја, европска дозвола за ватрено оружје и друго. Такође, уређује се набављање парадног и акустичног оружја из категорије А за употребу на обуци, у позоришним представама, фотографисању, филмском и телевизијском снимању, реконструкцији историјских догађаја и манифестација, будући да је препозната потреба филмске индустрије за оваквом врстом оружја“, рекао је Дачић.
Додао је да је Предлогом закона уређено и питање легализације оружја и прописано да Влада може периодично расписати легализацију и предају нерегистрованог оружја у јавном интересу, а прописана је и законска легализација оружја која ће трајати три месеца од дана почетка примене овог закона.
Дачић је навео и да је почетак примене овог закона одложен за девет месеци од дана ступања на снагу, што је и рок за доношење подзаконских аката предвиђених законом и стварања других неопходних услова за његову пуну имплементацију.
Додао је да је уређен прелазни режим за све власнике оружја који су остварили одређена права у складу са важећим законом, па је тако прописано да исправе оружја издате у складу са важећим законом важе до истека рока на који су издате, осим у случајевима када је овим законом другачије прописано.
Навео је и да је новина и бенефит за власнике ловачког и спортског оружја, који чине највећи број власника и корисника оружја у Србији, да ће моћи да у продавници оружја набављају ловачко и спортско оружје на основу оружног листа.
„У земљама у окружењу не постоји оваква могућност, те се може рећи да је овај закон један од најсавременијих закона у региону, ако не и шире“, истакао је Дачић.
Подсетио је да Србија има обавезу да унапреди свој нормативни оквир кроз усаглашавање са актуелним правним тековинама ЕУ и истакао да је за нацрт закона прибављено позитивно мишљење ЕУ.
Навео да је један од разлога за израду нацрта закона и чињеница да је Србија у децембру 2024. званично приступила Међународној комисији за испитивање ручног ватреног оружја.
„На тај начин, Србија се обавезала да примењује међународно признате стандарде у области испитивања, жигосања и обележавања оружја, направа и муниције“, рекао је Дачић.
Према њгеовим речима, активно учешће у изради нацрта закона, као чланови радне групе, имали су представници ловачких удружења, спортских стрељачких организација, као и привреде и стручних удружења.
Фото: Народна скупштина Србије Пеђа Вучковић
