Слику Косовка девојка поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом.
Једну од најпознатијих слика у историји српске уметности и културе „Косовку девојку“, насликао је чувени сликар Урош Предић (1857–1953). Поводом обележавања Видовдана и Косовске битке 28. јуна 1389. године, „Косовка девојка” изложена је данас у Конаку кнегиње Љубице у Београду.
Урош Предић је био пореклом из Орловата, а школовао се на Ликовној академији у Бечу. Његово стваралаштво обележили су бројни портрети, дела историјске тематике, призори из свакодневног живота Банаћана, као и црквено сликарство.
Слику Косовка девојка поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом.
Чланице друштва су биле веома активне током Балканских и Првог светског рата као добровољне болничарке које су пружале помоћ и негу рањеним борцима.
Настала је на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за слику Урошу Предићу послужила је народна песма Косовка девојка, коју је сматрао једном од најлепших у историји српске књижевности.
Први светски рат.јпг
Први светски рат Фото: принтсцреен/yоутубе/Сербиан хисторy
Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, Косовке девојке, која „вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу“. Косовка девојка је описана у песми као млада жена која тражи свог вереника, кума и девера, Топлицу Милана, Милоша Обилића и Косанчића Ивана, док истовремено поји рањене ратнике. На крају, наилази на тешко рањеног витеза Павла Орловића, којег поји, а он јој у тренутку смрти открива да су сва тројица ратника погинула, а он сам умире на њеним рукама.
Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка девојка је постала ожалошћена вереница, која након битке, лута бојним пољем у потрази за вереником, негује и окрепљује преживеле.
С обзиром да је настала у време Првог светског рата, слика се може се тумачити као универзална сцена страдања у ратно време, а Косовка девојка као прва болничарка.
На тај начин, Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке девојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату.
Да би створио ову композицију, сликар је имао модел, ”праву” Косовку девојку, која му је позирала за ову чувену слику.
Према писању Википедије, чувену Српкињу овековечила је Лепосава Станковић, јединица рођена 29. децембра 1899. године у Београду. Поред њене црне косе, јаких и изражених црта лица и крупних очију, како бележи Serbian Times, Лепосава је наводно са Косовком девојком делила и сличан темперамент, јак карактер и чврсту вољу.
О њој се исто веома мало зна. Ова Београђанка је ишла у Трговачку школу, у којој је брат Уроша Предића тада био директор. А како их је Предић сликао засебно, наводно се никада није срела са човеком који је био модел за лик витеза Павла Орловића.
Лепосава је чувала репродукцију Предићеве слике у стану, о њој се није знало ништа годинама све док Политика није 3. марта 1995. године пренела кратку вест под насловом “Умрла ‘Косовка девојка’”.
„У Београду је, сасвим тихо, 2. марта изјутра, у 96. години умрла Лепосава Лулик, рођена Станковић, заувек овековечена на чувеном платну Уроша Предића ‘Косовка девојка’” – писало је.
На ОВОМ линку погледајте како је изгледала Лепосава.
Слика „Косовка девојка” је откупљена од предузећа „Полет” 1940. године и од тада се чува у Музеју града Београда.
Након завршетка радова на реконструкцији и адаптацији зграде Музеја града Београда у Ресавској, слика ће бити део сталне изложбене поставке. Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT RTV Info
