Председник Србије Александар Вучић борави у дводневној посети Грузији, а након радног ручка који је организовао премијер ове земље, лидер Србије обратио се јавности и говорио о значају ове посете.
– Веома сам задовољан досадашњим током посете. Разговарали смо о свим кључним темама, од европских интеграција до наше билатералне сарадње, која је најзначајнија, очекујем потписивање билатералног уговора о слободној трговини до средине октобра месеца, када се надам посети Иракли Кобахидзе Србији. Верујем да ће доћи на Wине Висион и неколико дана пре тога да ћемо моћи да објавимо уговор о слободној трговини. Све већи је број српских туриста, чак сам срео четворо људи из Србије испред хотела у Тбилисију, који су дошли сада као туристи редовном линијом Аир Србије и надају се лепом проводу у овој заиста инспиративној земљи. Мислим да смо за 36% увећали нашу трговинску размену у прва четири месеца. Верујем да ће тај обим расти у наредном периоду и сигуран сам да радимо добар посао.
– Они су наши пријатељи, међусобно ћемо се подржавати у различитим међународним институцијама и организацијама. Делимо, рекао бих, бројне вредности и чини ми се да је била од значаја и посета патријарху Шију ИИИ, који је наследио Илију ИИ, и то је много важно и за стицање поштовања овде у Грузији. Јер чак и када кажу да им је важнија грузијска црква од Брисела, онда то много значи, јер грузијска црква има посебан значај у грузијском народу, исти, ако не и већи значај као српска црква у нашем народу. У сваком случају, мислим да смо овом првом посетом, важно је да то истакнем, ово је прва посета, пре 31 године смо готово отворили, успоставили дипломатске канале, успоставили дипломатске односе са Грузијом. Ово је прва председничка посета Тбилисију и поносан сам на то што сам имао ту срећу да будем први председник који посећује Грузију.
– Верујем да сам отворио широм врата за бољу и успешнију сарадњу у будућности. Још ћемо вечерас о много чему разговарати са председником Кавелашвилијем, али сам задовољан да су и министри Јагода Лазаревић и Драган Гламочић имали важне разговоре и да су остали неки детаљи који још морају да се усагласе у наредном периоду, да бисмо могли да увозимо добру робу из Грузије и да извозимо добру српску робу у Грузију, наравно.
О енергетској ситуацији и преговорима о НИС-у
НИС ће вероватно добити још 15 дана продужења лиценце, рекао је председник Србије Александар Вучић у Грузији.
– Одмах да вам откријем, ја очекујем да ћемо добити још 15 дана, и то последњих 15 дана продужења из Вашингтона. Ово су моји контакти који ми говоре да ће тако бити данас, а још није. Тако да, опростиће ми људи у Србији ако погрешим у процени, али моја процена, оно што сам ја добио, како би клинци рекли, као дојаву из Вашингтона, то је да ће бити још, још 15 дана продужења. То је мали временски период и ја се надам да ће руска страна прихватити тај споразум. Да ли ће или не, видећемо у наредним данима.
О изјавама Марте Кос
– Моке она изговорила реч вето, она је говорила о сафегуард меасурес. Превео бих заштитне мере или заштитне клаузуле, како хоћете. Није превод био сасвим фер према Марти Кос. Она је рекла, поменула је и 15 година, али је поменула и пет и десет година пре тих 15, дакле да будемо сасвим фер према њој, иако добро знате шта мислим о госпођи Кос. Ја сам о томе разговарао данас са Шалвом Папуашвилијем, а затим и на ручку са Иракле Кобахидзеом, пошто смо вест добили негде у међувремену, са тачним преводом. Е сад, мој коментар би био другачији од већине других. Видео сам да нису ни Украјинци ни неки други пресрећни због свега што се најављује. Видео сам врло оштру реакцију Папуашвилија овде. Моја реакција не би била оштра, не зато што не знам шта је то што нам неки мисле, већ баш зато што знам и да су хтели све нас много брже у Европи. Могли су то да ураде и пре пет, и пре седам, и пре десет година. Наравно да нису хтели, само је неко требало да то разуме, да буде рационалан и да не обмањује свој народ. Ја мислим да већ дуго времена не обмањујем грађане Србије и говорим им шта је реалност, и ако постоји нешто због чега бих се захвалио Марти Кос, то је управо чињеница да је многе друге суочила са реалношћу. Наше је да видимо шта су наши интереси. Веома је важно да имамо отворене границе и на Балкану, али отворене границе и према Европи. Наш је интерес да будемо део јединственог европског тржишта. То су наши важни интереси. Све остало, упркос чињеници што они траже од вас готово све да испуните да бисте могли да будете део само овог плана, плана о отварању граница, плус да будете део јединственог тржишта, те морате у потпуности се сагласити са њиховом спољном политиком. Полако, сада када су нам рекли како ствари стоје, верујем да ће то бити, ово није крај, ово је тек почетак разговора, па ћемо да видимо, јер ово нама пружа и донекле већу слободу у нашем понашању и у односу према другима. Тако да, ту има својих неједноставних, нелаквих ствари и последица по нас, али не нужно лоших. Ми морамо да се концентришемо на сопствени раст, и то је нешто што не могу да разумем код нас. Пустите по страни, бивши режим или како воле себи да тепају опозиција, пустите по страни блокадере, све их оставите по страни.
– Иако смо у стању да испреговарамо са Јужном Корејом, што је много тешко испреговарати, са Сеулом испреговарати уговор о слободној трговини, много тешко. Министар Лазаревић у томе успева. Ако смо успели пре тога да договоримо са Народном Републиком Кином, дакле, ми остварујемо и правимо важне канале за напредак наше и индустрије и пољопривреде и свега другог. Јер као што видите, Грузини се боре за извоз својих вина, за извоз својих пољопривредних производа. Није им лако, није им једноставно. Мисле да имају веома квалитетне производе и желе да обезбеде што је могуће бољи приступ њиховим пољопривредним производима. То је наш посао, то морамо да радимо много снажније, много јаче, много оштрије. Ако овде на истоку су у стању да имају стопе раста преко пет посто, изузетно чак и шест и седам и осам, додуше то је случај само са Грузијом, да будемо сасвим фер, ни са ким другим, онда ми морамо да сагледамо та искуства како да даље подижемо нашу стопу раста. Ја ћу рећи нашим противницима и ми ћемо рећи увек: „Па ми имамо највишу стопу или једну од највиших у Европи. Следеће године ћемо имати највишу у Европи.“ Ми смо детерминисани делимично и својим окружењем, али увек постоји хиљаду ствари које можете да научите. Ја сам данас и јуче научио многе ствари за које желим да пренесем члановима владе како могу за 01, 02 или 03 да увећају стопу раста. Али мора више да се ради, морамо више да се боримо, и морамо да размишљамо на тај начин. Ја мислим да наши људи желе да живе боље, да наши људи траже бољи квалитет живота.
– То су ствари на којима треба да радимо, а треба да разумемо ситуацију око себе да прочитамо налазе Г7, шта се десило у Персијском заливу, јер ствари више неће бити исте, да су највеће силе света поразиле Иран, јер то није тачно. Нико неће моћи да вам каже да су највеће силе света поразиле Иран, пошто то једноставно није тачно. Дакле, при томе не мислим да ту има победника, само вам кажем да ли је тачно да су, да је Иран поражен. Не, Иран није поражен и то је нова чињеница, нова чињеница коју свако треба да узме у обзир и која ће детерминисати и будућу политику умногоме широм света. Такође треба добро сагледати шта се збива на Далеком истоку, јер тамо су тензије све израженије и треба разумети какве то последице може да има и даље разумевати како и на који начин ће да се одвијају, при чему ја никада не бих рекао да ће ово да буде дуготрајно примирје или мир. Пре бих рекао, ако је средњорочно шест месеци до годину дана, можда толико, не дуже од тога, дакле, али то је наравно моја процена, видећемо. Украјина, Русија није близу краја, много је још проблема и као што видите, сви се само баве војним сајмовима, наоружањем, свим другим. То су вам главне вести ако их данас погледате свуда по свету. Ко може да направи најбоље, а најјефтиније оружје, какав је квалитет, какав квантитет, тако да у складу са тим ми треба рационално да приступимо тој изјави, ни да је хвалимо ни да је критикујемо. Океј, ми треба да гледамо наше интересе, јер за 30 година чланице другог реда могу да постану чланице првог реда. Зато ми морамо да покажемо стрпљење, знање, рационалан приступ и да наставимо да радимо оно што је наш посао, што смо договорили са Европљанима да урадимо, и да онда тражимо за себе оно што је оптимално за нас и оно што је добро у рационалном смислу те речи.
– Недавно сам чуо изјаву да је један од лидера Европске уније рекао на једном неотвореном састанку: „Па не може Словачка са пет милиона да доноси одлуку у име 450 милиона Европљана.“ Дакле, хоћу да вам кажем, то није од јуче. Зато никоме неће давати права вета или некоме ко је само, ко је апсолутно послушан, ко је потпуно њихова марионета. Желе да заокруже своју сферу интереса, паметан приступ. Шта ће им нове чланице да би им давали паре? Овако им не дају паре, не дају им право да одлучују у њихово име или дају мањи новац, паметно с њихове стране, али то и нама пружа друге могућности, зато што нам то свакако даје више слободе и мање везане руке, тако да не видим ја то на било који трагичан начин. Оно што је нама најпотребније ту јесу отворене границе и европско тржиште. Да будем сасвим отворен према вама, да ли су нам потребни фондови? Супер, хвала, ако има, ако нема, ми смо у стању да зарадимо све. Само да останемо у домену европских интеграција.
О томе да ће да зауставља ЦГ на путу ка ЕУ
– Нити имам намеру, нити ме занима. Свако има своје снове. Ја сам имао своје снове и увек ће постојати. Сада сам поставио нове циљеве. Када сам постао председник Владе, моја жеља је била да некако смањимо ту огромну разлику која је постојала између Црне Горе и нас, пре свега у животном стандарду грађана. Они су тада имали плату од 490 евра просечну, ми око 330. Дакле, 50 посто су били испред нас 2014. године. Данас је Србија испред њих, упркос значајно неразвијенијим подручјима. Можете да говорите и о југозападу Србије и о самом југу Србије, дакле, Бујановцу, Прешеву, неким другим општинама, дакле, од Трговишта, да није то само национално везано, већ просто и географски, регионално. И имајући у виду све то наслеђе које смо имали, а и на простору бивше Југославије, увек морате да знате да су Црна Гора и Босна и Херцеговина увек за неку стопу били испред нас, увек. Ово је по први пут у историји од 45. године да смо ми претекли Црну Гору и значајно претекли Босну и Херцеговину. Људи се не баве тиме, људи се баве свакодневним животом и увек имају безброј ствари да замере што је логично, али ако се бавите чињеницама, онда ћете лако до ових чињеница доћи. Ја сам се бавио животним стандардом и то је мој посао. Да желим, лако ми је да одговорим сваком грађанину, да желим да кажем: „Косово је независно“ и уводимо санкције Русији, верујте ми, били бисмо примљени прекјуче. Кад кажем прекјуче, пре десет година. Толико је Србија важна за све друге. Не мислим да смо претерано важни, али свакако важнији од многих других.
– Ми нисмо хтели да урадимо оно што су сви други хтели да ураде. У томе је разлика, то морате да разумете. Дакле, ми смо правили свој избор, није неко други правио наш избор. Ми смо хтели да чувамо Косово и Метохију као део Србије. Ми смо хтели да чувамо своју земљу, да штитимо и бранимо своје небо својим средствима и својим снагама. Само морате да разумете да је у томе разлика. Што се њих тиче, када су ушли, кажем 2017., немојте ме држати за реч, у НАТО, ја сам несрећан. Изволите, честитам. Не морам ја да будем срећан. Честитам вам ако сте ви срећни. Ваша ствар, ваш избор. Улазите у Европску унију, честитам вам на томе. Никакав проблем, али нису све европске, чланице Европске уније у бољој позицији од Србије данас, без обзира на огроман новац који су добијали. Ми имамо бољу економију од њих, чак и више плате него што имају они, чак и више пензија него што имају они. И сад ћемо полако себи да поставимо циљеве да једну по једну земљу сустижемо снажном економијом, снажном стопом раста. То је наш посао. То је оно што можемо себи да поставимо као циљ, а свако бира начине којима ће да дође до остварења свог циља и то је све. Увек је важно да сами одаберете своје мете, своје циљеве и да гледате да их остварујете. Када кажете: „Моја мета је да достигнемо стопу раста од три и по, четири посто“, онда гледајте да будете ту близу. Наша мета је да унапредимо здравство. Наш циљ је да достигнемо хиљаду и петсто километара аутопутева. Онда гледате да то урадите. То су наши циљеви. Што се њих тиче, ја видим да они свој хибридни рат против Србије настављају на дневном нивоу, и кад ме питате шта је то хибридни рат из Црне Горе, ја ћу да вам објасним. То је баш оно што су радили, рецимо, данас, јуче. То су вам, то вам је мешавина различитих притисака, уцена, дакле, од институционалних, медијских до криминалних. Довољно је само да видите шта раде њихови медији у Црној Гори свакога дана. Не постоји друга тема сем Вучића и Србије, буквално не постоји. Што је то тако? Па зато што изгледа да је све обрнуто од онога што говоре. Изгледа не могу да поднесу чињеницу што, упркос томе што се хвале како су најуспешнији, Србија их је претекла и по платама и по свему другом. Ја мислим да то довољно говори о снази држава и ентитета на простору Западног Балкана. И та мржња коју сипају свакога дана према Србији и према мени, није она мржња према мени зато што сам ја ружан, леп, овакав или онакав, већ зато што виде да Србија граби крупним корацима. И ја немам ништа против. Докле год видим да је то тако, негде сам задовољан. Смета ми када та врста криминалног деловања је у потпуности измешана са њиховим институционалним деловањем и медијским деловањем, али њихов избор у крајњој линији, они су, како то сами кажу, европски фронтруннери.
О наративу у тајкунским медијима
– Оони не желе да им будем гост, из једног суштинског разлога, зато што њихови гледаоци који користе све њихове платформе живе у сопственим балонима неистина, у мехурима од сапунице, прављеним од неистина. И ако се појавим, не може ниједан новинар мени да каже, и нико од њих не може да каже да ово што износим нису чињенице. Све су чињенице. И све кад говоримо о платама, и све кад говоримо о пензијама, и све кад говоримо о путевима и научно-технолошким парковима, све. Чињенице, суве чињенице. Можете да их волите или не, али тим горе по вас уколико их не прихватате, а не по чињенице. И међутим постоји још један разлог. Ух, тада би било потпуно јасно да ореол професионалаца, истинољубивих људи, би морао да падне са њихове главе, јер све време су све заснивали на лажи и на обманама. Од Звучног топа, сечака у Ваљеву, Сарајево Сафарија, Јовањице, апсолутно свега. И све је била лаж, са јединим циљем да дођемо до овога што је рекао господин ког сте малопре поменули. Дакле, а то је: „Вучић је луд, болестан, неразуман, превазишао је себе.“ То је оно што вам све време говорим. Кад немаш аргументе, кад немаш чињенице, ти си лудак. Што сам лудак? Што сам помислио да бих могао да позовем земље кандидате да дођу у Београд, у Србију? Па шта вам то смета? Све што би се урадило, ваљда на европском путу, требало би да вас радује. Што вам смета да седнемо, да се договарамо, да направимо заједничку платформу, да пробамо, да видимо имамо ли нас пет, шест, седам, који хоћемо да сарађујемо на том путу и да видимо како једни другима да помогнемо? Шта је ту баш тако лудачки, или било шта? Баш ништа, и знају то они добро. Али ви морате да представите сваку идеју и сваки потез као потез болесног човека, лудака, човека који није ни Србин, човека који је криминалац, убица, вишеструки на различитим територијама. А због чега све то? Па зато што немате ниједан аргумент, зато што не можете да победите истину, и онда морате да се служите најгнуснијим лажима и ничим више.
О скупу 27. јуна
– Зато позивам све грађане 27. да дођу на један скуп, сви ће имати права да гласају за идеје програме, плановеи уважићемо мишљење људи који су ту. Објавићемо резултате гласања, имаћемо 15 тема, имаће права 5 да заокруже, а онда има право да допише по једну нову.
– Ја бих дописао две идеје, тражио бих од представника власти више рада, марљивости. А друга да смање аргонацију, бахатост, ротације, прескупа зимовања летовања и све остало, а да више брину о људима.
Вучић се претходно, у згради Владе у Тбилисију, састао се с председником Владе Грузије Ираклијем Кобахидзеом.
Потом је одржан и састанак делегација двеју земаља, у присуству председника Србије и премијера Грузије, а након тога и заједничка конференција за медије двојице званичника.
Председник Вучић је потом имао састанак са председником Парламента Грузије Шалвом Папуашвилијем, а након тога посетиће регион Кахети.
У делегацији Србије, коју предводи председник Вучић, налазе се и министар пољопривреде Драган Гламочић и министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић.
Подсетимо, првог дана званичне посете, председник Вучић састао се са председником Грузије Михаилом Кавелашвилијем, председником владе Ираклијем Кобахидзеом, као и са патријархом Грузије Шиом ИИИ Католикосом.
Председник Вучић борави у званичној посети Грузији до среде, а ово је његова прва званична посета тој земљи.
