Спасовдан, односно Вазнесење Господње, један је од највећих хришћанских празника и увек се слави 40 дана после Васкрса.
Према хришћанском веровању, тог дана се Исус Христ вазнео на небо пред апостолима, завршивши своје земаљско присуство и обећавши силазак Светог Духа.
Спасовдан симболизује победу живота над смрћу, али и наду, спасење и уздизање човека ка Богу. У народу се верује да је ово празник мира, праштања и духовног уздизања.
Овај празник је и крсна слава Београдa, па се у престоници традиционално организује велика Спасовданска литија улицама града.
Народни обичаји и веровања
У многим крајевима Србије верује се да на Спасовдан не треба радити тешке физичке послове, посебно у пољу и око земље, како би година била родна и без несрећа.
У селима су се од давнина организовале литије – свечане поворке са крстовима, иконама и молитвама за кишу, плодну годину, здравље људи и стоке. Народ је обилазио њиве и записе, светo дрвеће која су сматрали заштитницима места.
Девојке су некада рано ујутру брале цвеће и плеле венчиће од пољског биља, верујући да доносе здравље и срећу укућанима.
Многи су некада баш на Спасовдан почињали важне послове, веридбе или путовања, јер се сматрало да празник доноси благослов и напредак.
Шта се једе на Спасовдан?
Пошто празник увек пада у четвртак и није у време великог поста, на трпези је мрсна храна. У многим кућама спремају се:
- погача,
- печење,
- сарма,
- колачи и пите,
- жито и вино за славски обред.
Некада се веровало да после Спасовдана више нема опасности од јаких мразева. У народу постоји изрека: „Спасовдан – пола лета, пола пролећа“.
У појединим крајевима није се спавало током дана, јер се веровало да то доноси лењост и малер током године.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
