Право на средства из Алиментационог фонда до сада је остварило 771 дете, а главна промена је што држава постаје поверилац и дуговања наплаћује преко јавних извршитеља.
У Србији чак око 200.000 родитеља не плаћа алиментацију за своју децу, али мало ко зна да због избегавања ове законске обавезе њихова возила, пољопривредне машине, па чак и некретнине могу завршити на – добошу!
Увођењем Алиментационог фонда, родитељи који свесно игноришу судске пресуде и остављају децу без издржавања, нашли су се на удару најстрожег механизма принудне наплате.
Систем је сада постављен тако да дете не сме да чека. Оног тренутка када држава преко Фонда исплати заостали новац детету, она преузима улогу повериоца. Тада дуг родитеља више није само приватна ствар – приватни проблем између бивших партнера – већ дуг према држави, који јавни извршитељи наплаћују по закону.
Право на средства из Алиментационог фонда до сада је остварило 771 дете, а држава је за те намене већ издвојила више од 33 милиона динара. Законом о буџету за рад Алиментационог фонда ове године опредељено је чак 100 милиона динара.
Према речима јавног извршитеља Филипа Станковића, да би дете остварило право на средства из Алиментационог фонда, потребно је да родитељ или старатељ, уколико други родитељ не плаћа алиментацију одређену судском пресудом, поднесе суду предлог за извршење.
– Након што суд донесе решење, јавни извршитељ покреће поступак наплате доспеле алиментације. Решење се доставља родитељу који не плаћа алиментацију и уколико дуг не буде измирен у року од два месеца, може се покренути поступак за исплату средстава из Алиментационог фонда. Када добијемо решење о извршењу, као и у другим поступцима, радимо проверу имовине дужника – да ли је запослен, прима ли пензију, има ли новца на рачунима, возила, некретнине или другу имовину. Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) дозвољава расписивање потраге за моторним возилом, што практично значи да дужник не може да га прода нити да располаже њиме, а полиција може да му га одузме на улици када га пронађе. И то уопште није редак слуцај – наводи Станковић.
Уколико извршитељи у року од два месеца не успеју да започну наплату, о томе обавештавају другог родитеља, који потом одлучује да ли жели да се дуг наплати преко Алиментационог фонда.
– Уколико пристане, средства за издржавање држава ће се обезбедити из Алиментационог фонда. Исплаћена средства држава ће наплатити од извршног дужника и то право државе не застарева. Држава ће у истом или у новом поступку проверити имовину дужника и наплатити своја потраживања – објашњава Станковић и додаје да се у сваком случају води рачуна о принципу сразмере, па се, како каже, „стан неће продавати због дуга од 15.000 динара“.
О алиментационом фонду
- Средства за финансирање алиментационог фонда се обезбедују из буџета, од донација и других прихода у складу са законом
- Право на привремено издржавање из алиментационог фонда може да оствари дете које је држављанин Србије и има статус извршног повериоца
- Србија има право на повраћај средстава од извршног дужника исплаћених из алиментационог фонда, са каматом на исплаћени износ
- У случају смрти дужника издржавања, за испуњење потраживања Србије одговарају његови наследници до висине вредности наслеђене имовине
- За управљање алиментационим фондом задужено је Министарство за бригу о породицу и демографију
- Највиши износ који дете може месечно да добија из Алиментационог фонда сада је близу 28.000 динара.
Јована Ружићић, из Центра за маме, каже за Курир да је њихово истраживање показало да чак 44,5 одсто очева плаћа не алиментацију, док свега четвртина то ради редовно. Посебно забрињава податак да су бивши партнери у чак 43,2 одсто случајева умањили или прикрили део прихода приликом одређивања висине алиментације.
– Последице су вишеструке – од финансијских, јер дете са једном платом не може наставити да живи истим стандардом, до психолошких. Врло често уз неплаћање алиментације иде и губитак контакта са оцем. Истраживање је показало да чак 25, 8 одсто очева уопште не виђа своју децу – упозорава Ружичићева и додаје да је алиментација, нажалост, неким родитељима начин обрачуна са бившим партнером, док највећу цену таквог понашања плаћају управо деца.
Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић објашњава за Курир да се Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) неретко погрешно доводи у везу са Законом о алиментационом фонду.
– Закон о алиментационом фонду представља обавезу за нас да пружимо апсолутну породичну правну заштиту сваком детету у Србији на тај начин што ћемо уплатити алиментацију коју дете не добија од родитеља који је одређен за плаћање алиментације. ЗИО, с друге стране, уређује начин извршења када се ради о томе на који начин ће се један извршни поверилац наплатити од извршног дужника, да ли ће то бити попис и процена покретних ствари или продаја непокретности.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
