То представља пад од 2,7 одсто у односу на 2024. годину и укупни пад од око 14 одсто у односу на 2018. годину, навела је организација, пренео је „Шпигел“.
Према ОИВ-у, пад је забележен на девет од 10 највећих светских тржишта, укључујући Сједињене Америчке Државе, Француску и Кину, која су међу кључним факторима глобалног пада.
У Сједињеним Америчким Државама, највећем светском тржишту вина, потрошња је пала за 4,3 одсто, што се повезује са падом куповне моћи и променом навика млађих потрошача.
У Француској, другом највећем тржишту, потрошња је смањена на 22 милиона хектолитара, што је пад од 3,2 одсто.
У Кини је забележен пад од чак 13 одсто, док је укупна потрошња од 2020. године смањена за 61 одсто, чиме је та земља пала са шестог на 11 место највећих тржишта вина.
У Италији је потрошња пала за 9,4 одсто на 20,2 милиона хектолитара, док је у Немачкој забележен пад од 4,3 одсто на 17,8 милиона хектолитара.
ОИВ је навео да су главни разлози пада промена животних навика, економска неизвесност, климатске флуктуације и поремећаји у глобалној трговини, док се утицај америчких трговинских мера и тарифа и даље процењује.
Фото: Pixabay
