Више од три четвртине домаћинстава у Европској унији је без деце, док истовремено расте број самаца, показују данас објављени подаци Евростата за прошлу годину.
Према подацима, у Европској унији је током 2025. године регистровано укупно око 203,1 милион домаћинстава, а само 47,4 милиона, односно 23,4 одсто, су домаћинства у којима живи бар једно дете.
Како се наводи, око 76,6 одсто домаћинстава у Европској унији функционише без деце, што потврђује велики број самачких домаћинстава и партнерских домаћинстава без потомства.
Структура показује да највећи део чине самачка домаћинства, која чине 37,5 одсто свих домаћинстава у ЕУ, следе парови без деце са уделом од 24,1 одсто, док остале врсте домаћинстава без деце чине 15,1 одсто.
Насупрот томе, домаћинства са децом значајно су ређа.
Највећи део чине парови са децом, који учествују са 14,7 одсто у укупном броју домаћинстава, док остали типови домаћинстава са децом чине 5,6 одсто, а самохрани родитељи три одсто.
Дугорочни тренд додатно потврђује промену демографске слике Европе.
У периоду од 2016. до 2025. године, број самачких домаћинстава без деце у ЕУ порастао је за 19,2 одсто, док је број парова без деце порастао за 3,3 одсто, а број парова са децом истовремено пао за 6,3 одсто.
Разлике међу државама чланицама су изражене.
Највећи удео домаћинстава са децом забележен је у Словачкој 35,4 одсто, Ирској 30,8 одсто и на Кипру 28,2 одсто, док су најниже вредности забележене у Финској 18,2 одсто, Литванији 18,4 одсто и Немачкој 19,9 одсто.
Подаци показују и да половина домаћинстава са децом у Европској унији, односно 50,2 одсто, има само једно дете, док 37,6 одсто има двоје деце, а 12,2 одсто троје или више деце.
Домаћинства са једним дететом су посебно честа у Португаљи, Бугарској и на Малти, док су веће породице са двоје или више деце доминантније у Шведској, Холандији и Ирској, наводи се на веб страници Евростата.
Према најновијем заједничком извештају ОЕЦД и Европске комисије о социјалној економији и ширем оквиру европског тржишта рада, промене у структури домаћинстава – посебно раст удела самачких и парова без деце – имају све израженији утицај на економски раст Европске уније.
Мањи број домаћинстава са децом значи спорији раст будуће радне снаге, што повећава притисак на тржиште рада, нарочито у секторима који већ пате од мањка радника, попут здравства, индустрије и услуга.
ОЕЦД такође упозорава да овакви демографски трендови дугорочно утичу на одрживост јавних финансија у ЕУ, пошто расту притисци на пензионе системе, здравствену заштиту и социјалне фондове.
Фото: Pexels
