Некада је Српска Атина на Ђурђевдан мирисала на свеже зеленило, росу и тек убрано цвеће. Није то био само празник, био је то прави мали спектакл обичаја, веровања и младалачких „љубавних акција“.
У зору су се куће китиле пшеницом и врбом, а младићи су имали посебан „задатак“- да украду цвеће из комшилука и њиме украсе дом девојке која им се допада. Некад су уз то ишле и песме под прозором, серенаде које су будиле читав крај.
Љубавна магија била је неизоставна. Детелина са четири листа крила се испод јастука, а сан те ноћи наводно је откривао будућег мужа. Момци су поливали девојке водом, а оне су им узвраћале храном и пићем.
Још један обичај који је обележавао овај дан био је чувени Ђурђевдански уранак. Још пре свитања, млади су одлазили на реку, у шуму или на Фрушку гору. Палиле су се ватре, окретало месо, певало и пило, а најхрабрији су улазили у хладну воду, верујући да је баш тог дана лековита.
Временом су ови обичаји потиснути, али нису нестали. Данашњи првомајски излети и роштиљање заправо су модерна верзија старог Ђурђевданског уранка – традиције која се тихо пренела кроз генерације.
novosadska.tv
Foto: Pexels
