Сесијом на којој се разговарало о хибридним претњама и осетљивости парламената на њих, данас је у Копенхагену завршена Конференција председника парламената чланица ЕУ и земаља кандидата на којој је учествовала и председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић.
Председница парламента је истакла да је конференција у Копенхагену била прилично корисна за Србију, као и да је имала много добрих састанака на маргинама, како званичних, тако и незваничних.
Брнабићева је истакла да је јутрос у Копенхагену одржан и први састанак иницијативе којом се, како је навела, уводи посебна врста сарадње земаља кандидата за чланство у Европској унији и додала да је та иницијатива од велике важности јер се сви кандидати суочавају са истим или сличним проблемима.
Дискусије током два дана конференције су се фокусирале на то како национални парламенти и Европски парламент могу подржати земље кандидате и допринети јачању демократског легитимитета ЕУ у већој и сложенијој Унији.
Водећа питања на које су учесници покушали да дају одговоре су како ЕУ може осигурати да проширење ојача способност Уније да делује, уз очување демократског легитимитета заснованог на националним парламентима и Европском парламенту, да ли би процедуре доношења одлука у ЕУ требало прилагодити кроз већу употребу гласања квалификованом већином са циљем да се очува ефикасност у већој Унији и како парламентарна димензија може допринети том балансу.
Разговарало се и о томе како ЕУ може одржати строгу условљеност, а истовремено понудити елементе постепене интеграције који доносе видљив напредак земљама кандидатима, као и о томе како ЕУ може заштитити своје темељне вредности у будућој Унији са више од 30 држава чланица и какву улогу у том процесу треба да имају национални парламенти и Европски парламент.
Када је реч о хибридним претњама, разговарало се о томе како оне могу пореметити рад парламената и како да се на њих одговори, као и које су то мере које могу ојачати институционалну отпорност и обезбедити континуирано функционисање парламентарне демократије под притиском.
Конференцију је јуче отворио члан данског Парламента Сорен Гејт, који је рекао да проширење ЕУ у тренутним геополитичким околностима није само политички избор, већ да све више постаје геополитичка нужност.
„Као парламенти имамо кључну улогу у обезбеђивању да овај процес остане демократски, транспарентан и заснован на поверењу јавности“, рекао је Гејт.
Указујући да се конференција одржава у времену дубоке међународне неизвесности, Гејт је нагласио да је у таквим околностима окупљање Европљана од пресудне важности.
Брнабићева је у оквиру посете Копенхагену у недељу била гошћа на пријему који је приредио краљ Данске Фредерик Десети, а конференцију у Копенхагену, искористила је и за билатералне разговоре на маргинама да би, како је навела, разговарала са европским партнерима о европском путу Србије.
Са белгијским председником парламента Винсентом Блонделом, Брнабић је разговарала о европским интеграцијама Србије, а са председником
Државног збора Словеније Зораном Стевановићем о јачању парламентарне сарадње уз обострану спремност за даље унапређење односа.
Брнабић: Конференција у Данској корисна за Србију, уведена нова врста сарадње кандидата
Председница Народне скупштине Ана Брнабић оценила је данас да је на Конференцији председника парламената Европске уније и земаља кандидата урађен најбољи посао за Србију и указала да је у Копенхагену покренута иницијатива којом се уводи посебна врста сарадње земаља кандидата за чланство у ЕУ.
„Конференција је била прилично корисна за нас, много добрих састанака на маргинама и званичних и незваничних. Урадили смо најбољи посао који смо могли за Србију, то је увек најважније“, рекла је Брнабићева новинаима сумирајући утиске након што је конференција у Копенхагену завршена.
Она је истакла да је јутрос одржан први састанак иницијативе којом се, како је навела, уводи посебна врста сарадње земаља кандидата за чланство у Европској унији.
„Сви се суочавамо са истим или сличним проблемима“, додала је.
Према њеним речима, прво су билатерална питања која се намећу на европском путу земљама кандидатима, а која не би смела да се намећу као билатерална питања.
Друго је, како је рекла Брнабићева, оно што Европска унија некада намеће као експериментална решења, односно оно што нигде не постоји у ЕУ, а тражи се од земаља кандидата како би се приближили Унији.
„Наравно, заједно можемо много лакше да се можда изборимо против таквих ствари. И трећа ствар је да постоје заиста и велика кашњења у самим коментарима и у чекању на мишљење Европске комисије на неке предлоге закона, а та кашњења се увек некако у ствари обрачунавају нама и ми смо критиковани због тих кашњења“, навела је Брнабићева.
Додала је да се некада коментари Европске комисије на предлоге измена и допуна закона или нове законе чекају и до три, четири месеца.
„То су, такође, неке ствари на које можемо можда да утичемо заједно. Мислим да је основни циљ ове иницијативе да су увек иста правила и исти стандарди за све земље кандидате, а не за неке земље овакве, а неке земље онакве. Тако да данас смо имали тај први незванични састанак“, рекла је она.
Као изузетно значајно, Брнабићева је истакла учешће Украјине и Молдавије у тој иницијативи.
„Украјина и Молдавија поштују територијални интегритет Републике Србије и у том смислу не желе да виде представнике Приштине у том формату, што мислим да је принципијелно и увек изузетно важно и то је нама на првом месту“, навела је Брнабићева.
Навела је и да је по повратку у Београд очекује наставак рада на изменама и допунама читавог сета закона који се тичу побољшања изборних услова, а онда коначно и примене мишљења и препорука Венецијанске комисије.
Фото: Танјуг/ Народна скупштина Пеђа Вучковић
