Иако се данас масовно слави широм Европе, Први мај вуче корене из Чикага и радничких протеста и штајка из 1886. године. Протести су ескалирали у инцидент познат као Хејмаркетски масакр, где су страдали и радници и припадници полиције. У част тих догађаја, 1. мај је постао симбол борбе за радничка права.
У бившој Југославији, а и данас у Србији, 1. мај је био не само симбол радничке солидарности, већ и породични и друштвени празник. Традиционално се обележава излетима у природи, печењем роштиља, дружењем и неформалним окупљањима.
У многим земљама био је симбол борбе радника за осмочасовно радно време, што данас делује нормално, али је некада било огромно достигнуће.
У Кини, ово је један од највећих туристичких периода- милиони људи путују, одмарају и обилазе знаменитости.
У Француској је традиција да се 1. маја поклања ђурђевак као симбол среће и новог почетка.
Иако је све почело у Америци, Први мај није званични празник- обележава се кроз протесте и скупове.
Иако нема везе са историјом празника, у Србији је постао главни „ритуал“ – од раног јутра пале се ватре и окреће месо.
Традиција „уранак“ подразумева да се у природу иде већ у зору или чак вече раније – неки остају целу ноћ.
За разлику од других празника, нема строгих обичаја – свако га слави како жели: у природи, код куће или на путовању.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com/Pexels
