Америчко-израелски удари на Иран започети у суботу буде бојазан да ће цене нафте нагло порасти, а поједини аналитичари процењују да ће достићи 72 до 100, па чак и 120 долара по барелу, што би представљало највиши ниво од почетка рата у Украјини, преноси француски БФМ ТВ.
Такође, према истом медију, америчко-израелски напади на Иран дестабилизују Блиски исток и руте транспорта сирове нафте а трајно затварање изузетно стратешког Ормуског мореуза могло би имати тешке последице по глобално снабдевање „црним златом“.
Бројни стручњаци предвиђају снажан раст цена „црног злата“ при отварању тржишта након викенда.
Са 72 долара пре почетка напада, цена барела би ускоро могла да достигне 100 долара“, оценио је на мрежи Икс економски саветник Кремља Кирил Дмитријев. Такав ниво није забележен од почетка рата у Украјини пре четири године, напомиње француски медиј.
Према Хомајуну Фалакшахију, аналитичару компаније Кплер, цена би чак могла да пређе 120 долара у случају продуженог рата и регионалне ескалације.
Персијски залив обухвата неколико великих произвођача нафте, почев од самог Ирана. Та земља је међу 10 највећих светских произвођача са 3,1 милион барела дневно. Њена нафта је релативно лака за експлоатацију, уз трошак који може бити и 10 долара по барелу, па чак и мање – цену којој могу парирати само заливске земље. Насупрот томе, за производњу једног барела у Канади или САД потребно је издвојити између 40 и 60 долара, објашњава Арне Лохман Расмусен, аналитичар у компанији Global Risk Management.
Техеран такође располаже трећим највећим резервама сирове нафте на свету, што га чини дугорочно стратешким актером. Амерички удари на његову инфраструктуру, која је у добром стању, не би били без последица, посебно за Кину која увози 80 одсто иранске нафте.
Међутим, главни ризик за тржиште нафте остаје могућност трајне блокаде Ормуског мореуза, који повезује Персијски залив са Индијским океаном. Овим пролазом, главном поморском рутом која повезује богате блискоисточне произвођаче са остатком света, дневно је 2024. године пролазило око 20 милиона барела сирове нафте, према подацима Америчке агенције за енергетске информације (ЕИА), што представља готово 20 одсто светске потрошње течних горива.
Ирански медији су, позивајући се на иранску Револуционарну гарду, у суботу тврдили да је пролаз „де факто затворен“.
Дуготрајна паралисаност овог кључног пролаза могла би имати озбиљан утицај на глобално снабдевање, нарочито јер само Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати располажу мрежом нафтовода која омогућава заобилажење мореуза, али са ограниченим капацитетом од 2,6 милиона барела дневно, према подацима америчке агенције.
Према подацима специјализованог сајта Marine Traffic, део танкера је већ променио курс или се зауставио пре уласка у Ормуски мореуз у суботу.
Вашингтон је позвао комерцијалне бродове да „остану подаље“ од Персијског залива а трећа највећа светска бродарска компанија CMA-CGM затражила је од својих бродова у региону да „потраже заклон“.
За Иран, подизање цена нафте блокадом Ормуског мореуза представља средство притиска на Вашингтон, док је амерички председник Доналд Трамп својим бирачима обећао ниске цене енергије.
Међутим, према Јакобу Ларсену, задуженом за безбедност у удружењу бродовласника Бимцо, америчка ваздушна и поморска надмоћ могла би у року од неколико дана поново да обезбеди безбедност потребну за наставак комерцијалног поморског саобраћаја.
Ниједна земља није поштеђена иранских одмазди у региону где САД имају војне базе. Важни произвођачи нафте – Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Ирак – већ су били мета удара Техерана. Експлозије су се чуле и у Саудијској Арабији.
„Ризик од ескалације већи је него током недавних регионалних сукоба“, оцењује Џејсон Бордоф, председник Центра за глобалне енергетске политике на Универзитету Колумбија.
У том контексту, осам чланица Организације земаља извозница нафте и њихових савезника (ОПЕК+) требало би да се састане данас.
Пре напада на Иран, тржиште је очекивало повећање квота од 137.000 барела дневно. Међутим, са избијањем сукоба, такво повећање имало би само маргиналан утицај на цене.
Ипак, није сигурно да ће ОПЕК+ одлучити да повећа производњу изнад првобитно планираних 137.000 барела, јер би чланице могле да сачекају да процене стварне последице сукоба на токове снабдевања. За картел би додатна производња такође представљала прилику да поврати тржишни удео у односу на конкуренцију из САД, Канаде, Бразила и Гвајане. Према речима аналитичара из компаније Рyстад Енергy, само Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, а у мањој мери Кувајт и Ирак, заиста могу значајно да повећају производњу, док су капацитети осталих ограничени.
САД тренутно не планирају да посегну за својим стратешким резервама нафте (415 милиона барела), према наводима Фајненшел тајмса.
То значи, према писању листа, да Вашингтон процењује да ће раст цена остати ограничен упркос ситуацији у Ормуском мореузу.
Ипак, евентуално коришћење америчких стратешких резерви могло би да умири тржишта, посебно ако би ОПЕК+ истовремено повећао производњу.
Вашингтон је то већ учинио 2022. године када је руски напад на Украјину изазвао скок цена нафте.
Међутим, према мишљењу Мајкла Алфара, директора инвестиција у хеџ фонду Gallo Partners, специјализованом за енергетику и индустрију, САД овог пута можда неће морати да предузму такав корак.
„Мислим да ћемо видети раст цена нафте, али оне неће прећи 100 долара јер ће ОПЕК вероватно најавити хитно повећање понуде“, оцењује он.
Фото: Pixabay
