Не постоји Новосађанин који се грохотом не насмеје кад год Борислав Новаковић говори о поштењу и криминалу јер сви знају да је сам против себе поднео прекршајну пријаву како би избегао одговорност за нестанак 4,5 милиона евра на градњи Булевара Европе. 2010. године за прекршио је Закон о јавним набавкама, када је одобрио исплату 356 милиона динара мимо закона, што је потврђено и пресудом Прекршајног суда.
Кроз 17 преступа, нестало је око неколико милиона евра, али је захваљујући правосуђу које су реформисали, опет гле чуда осуђен на прекршајну казну од свега 200.000 динара. Ова морална громада је хапшен због сукобљавања с полицијом и напада на полицајце и осуђен на шест месеци затвора, две године условно.
Такав Борислав Новаковић, мисли да је пожељан и омиљен међу Новосађанима, а да је непожељан Александар Вучић, у чије време је у Новом Саду отворено 15 фабрика, запослено 50.000 Новосађана, и просечна плата достигла 146.000 динара. Какав сукоб с разумом!
Да смо бирали не би могли да имамо идеалнијег противника и критичара. Новаковић је симбол безакоња и пропадања Новог Сада, а Вучић и СНС су симбол успона и развоја града. И зато је сасвим јасно зашто су Новосађани убедљиво на страни Вучића и Српске напредне странке и зашто ћемо наставити да побеђујемо. Новосађани не желе да их воде особе којима је преступништво постало стил живота. И једини политички план и програм.
Новосађани желе нове фабрике, нове мостове, нове школе и вртиће, нова радна места и још веће плате. И знају да им то гарантују Вучић и СНС.
