Три дана покоља, од 21. до 23. јануара 1942. године, трајала су као вечност. Град је био залеђен, радио је морао бити угашен, ролетне спуштене, а комшије су морале да ћуте о своме што су виделе како би заштитиле себе и своје породице. Ипак, истина је изашла на видело недуго затим.
Тешки дани долазе већ 84 године у Нови Сад, сваког јануара. О злогласној рацији у Шајкашкој и Новом Саду испричано је с тугом у гласу много чињеница и прича о зверствима окупаторске мађарске војске.
Сведочанства преживелих тврде да зима никада није била хладнија, него те године, а тако то бива када се дешавају велики злочини. Као да само небо зна колико народ пати. Сведочанства преживелих говоре и да се риба из Дунава није јела година након рације, јер су убијени суграђани завршавали у леденом Дунаву.
Једна од жртава био је Максим Коларов, који је живео у Руменачкој улици број 448, са супругом Катом. У страшном покољу у њиховом дому, према сведочењу преживеле Максимове ћерке, убијени су њен отац Максим, стрина Драгиња (рођ. Могин), из Новог Сада, сестра од стрица 20-годишња Катица, домаћица, такође из Новог Сада, друга сестра од стрица Јулија, тетка Јулка и брат Александар.
Стеван Иванчевић-Дабић рођен је у Новом Саду 1887. године, где је завршио основну школу и гимназију са испитом зрелости. Учитељску школу завршио је у Сомбору 1906. године. Био је учитељ у Котору и Ковину, а 1914. године уписао се у Богословију у Сремским Карловцима. Као свештеник служио је у Барањи до 1919. године, када је прешао на парохију у Вилово, где је остао до 1926.
Од тада је био вероучитељ у Новом Саду. Био је врло музикалан и са успехом је водио хоро-
ве у учитељској и грађанској школи. Последњег дана тродневне рације, протојереј Иванчевић убијен је мучки заједно са супругом, сином, ћерком и зетом.
Славко Павић, тек 16-годишњи ученик пред којим је био цео свет и све време да машта и стаса у одраслог човека. Његов отац Ђура био је грко- католички свештеник у Новом Саду. Кобног дана окупаторски војници су извели дете из Парохијског дома и од тада му се губи сваки траг. Иако му је отац био у прилици да претражи сва масовна стратишта по граду, од централних улица до Штранда, нажалост, никада није успео да пронађе тело свог детета.
И. К.
Foto: novosadskaracija.com
