Данас, 10. јануара, у Српској православној цркви обележава се спомен 20.000 Никодимијских мученика, једног од најпотреснијих и највећих страдања у раној историји хришћанства.
20.000 Никодимијских мученика били су хришћани који су пострадали почетком IV века у граду Никомидији (данашњи Измит у Турској), тадашњој престоници источног дела Римског царства.
Страдали су за време цара Диоклецијана (284–305), у периоду најжешћег и најсистематичнијег прогона хришћана у римској историји.
Према црквеном предању, на празник Рођења Христовог, велики број хришћана окупио се у никодимијској цркви на богослужењу, а царске власти су закључале храм и по наређењу га запалиле.
У пожару је пострадало око 20.000 верника – мушкараца, жена, деце, старих, свештеника и монаха. Нико од њих није хтео да се одрекне Христа да би спасао живот. Због тога их Црква назива мученицима, јер су свесно примили смрт ради вере.
Обичаји у Србији на данашњи дан
Иако ово није велики празник у народу, препоручује се уздржање, нарочито од свађе, тешких речи и гнева, а у народу се каже да је ово „дан тихе молитве“.
У српском народу овај дан је познат и као дан „Огњених мученика“, јер су пострадали у пламену. Прати га обичај да се не пале велики огњеви, да се не ради са ватром више него што је неопходно и да се избегавају радови који могу изазвати пожар.
Такође, наши стари су избегавали куцање ексера, сечу дрва, јер се дан сматра страдалничким и светим.
Жене су се посебно уздржавале од кућних тешких радова, а домаћини од рада око огњишта.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
