Државна церемонија полагања венаца поводом Дана примирја у Великом рату одржана је данас код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, а предводила ју је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Државна церемонија започела је верским обредом, а помен је служио викарни епископ липљански Доситеј.
Након верског обреда, венце су положили најпре Ђурђевић Стаменковски, а за њом делегација Министарства одбране и Војске Србије, делегација Скупштине Града Београда, представници и делегација Краљевског дома Карађорђевића, Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, а за њима и борачка удружења и грађани.
Беле руже су положили представници дипломатског кора, међу којима су руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, амбасадорка Немачке Анке Конрад, израелска амбасадорка Авивит Бар-Илан, амбасадор Украјине Володимир Толкач, шпански амбасадор.
Након церемоније полагања, одржан је минут ћутања за жртве Великог рата а потом је интонирана химна Србије „Боже правде“.
Ђурђевић Стаменковски је у обраћању рекла да је данас дан када се земља присећа, а народ поклања.
„Ово је дан када не желимо да говоримо о мраку рата који је трајао четири године, већ о светлости која се у том мраку јавила, о свећама које су гореле као буктиње, да тај изгуснути мрак разгрну. Да говоримо о људима који су померали границе издржљивости, који су демантовали историју“, навела је Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, данас говоримо о људима који су показали да границе издржљивости не постоје, наводећи да су те границе померили су управо наши преци.
„Они су показали да се све може и хоће када се носи у срцу љубав према отаџбини. У рововима Цера, у блату Колубаре, на каменим превојима Албаније, у тихом болу крви, у дубини плаве гробнице, наш народ положио цену слободе о којој се говорило шапатом“, навела је она.
Ђурђевић Стаменковски, која је и председница Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, рекла је да народ Србије зна шта су прешли њени преци у Великом рату.
„Хиљаде километара, без обуће, глад, болест, смрт, трагедија. И само једно веровање које их је држало током свих тих година удеса и изазова – а то је да се мора ићи напред, да се морају вратити својој кући, у своје огњишта, ка поробљеној отаџбини“, навела је она.
Истакла је да 1.247.435 људи није освануло у слободи и није сачекало крај рата.
„Није дочекало овај датум који ми зовемо Даном примирја, знајући да је примирје било орочено на кратак период, јер су нас нови вихори рата поново чекали. И зато што је то страдање било толико велико. Слобода за Србе није политички појам, слобода је за Србе светиња. Али ми као народ који негује хришћанску солидарност, знамо да у тој борби нисмо били сами. Знамо да су у тој борби заједно са нама, раме уз раме, борили се и војевали наши савезници. И та слобода није стечена само нашом борбом и само нашим плећима“, нагласила је министарка за рад.
Навела је да после толико времена историјске чињенице доказују да су савезници Србије долазили са различитих страна – са истока, са запада, са југа, са севера.
„Разликовали су се у много чему, али у једноме су били јединствени. Српски народ био је узор, пример, не само војничке храбрости, већ и људске човечности. Био је одлучан према непријатељу, али хуман према заробљенику“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Овај дан је за нас веома важан, како је навела, не да бисмо се враћали болу и да бисмо изнова пребрајали наше ране које су остале незацељене, већ да бисмо се сетили какву је цену слобода имала и зашто је увек треба чувати као најкрупнији залог будућности.
„Мир је грађен костима оних који су се борили и нису дочекали примирје. Мир је грађен плећима оних који су изнели терет историје и онда када је историја мислила да јој не могу пркосити“, истакла је.
Ђурђевић Стаменковски рекла је да данас живимо у миру, али ветрови врло лако увек могу постати олује.
„И важно је да се присетимо колико је страшно када нестају читаве генерације и када у крви се односи милиона живота. Ми нашим прецима не можемо да се одужимо тако што ћемо поновити њихове војничке подвиге, али треба да поновимо њихово достојанство, њихову част, њихову смиреност, њихову одлучност. Ако је њихова лекција у прошлости била истрајност, наша лекција у будућности мора да буде мудрост. Ако је њихова лекција у прошлости била научена у рату, нека наша лекција у будућности буде скована у миру“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да то жели читавој Европи и свету, свим народима.
„Зато што ми, Срби, јако добро знамо и шта је рат, и шта је страдање, и шта је невоља, и колико су нам важни слобода и мир. Данас овде нема ратова, али као да је нека густа магла притисла Балкан, као да поново неко жели да међу нама откључа капије старих ровова, да нас изнова подели, да нас завади, да међу нама копа ровове и подиже ограде. А ми морамо бити упућени једни на друге. И морамо се чувати, и морамо се поштовати, и морамо се поклањати нашим прецима“, нагласила је.
Данас се у Србији обележава Дан Примирја у Првом светском рату, у знак сећања на 11. новембар 1918. године када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Велики рат.
Примирје је потписано у јутарњим сатима 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Франкпорту, у шуми код варошице Компијењ у Француској, а на снагу је ступило у 11.00 сати по средњеевропском времену.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919. године, Србија је до октобра 1915. године мобилисала 707.343 особа, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва.
Према истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 одсто популације из 1914. године, од чега је војних губитака било 402.435 а цивилних 845.000.
Дан примирја у Првом светском рату у Србији се обележава као државни празник од 2012. године.
Фото: Танјуг Милош Миливојевић
