Асоцијација новинара Србије изражава шок и забринутост због одлуке НУНС-а да својим члановима дели панцире, шлемове и флуоресцентне прслуке, и то не за ратна подручја, већ за „терен у Србији“.
Поставља се питање – ко то у Србији напада новинаре НУНС-а?
Од кога их штите панцири – од народа, истине или од сопствених лажи?
Ако имамо у виду да су управо блокадерске групе, које НУНС подржава и назива „грађанским активистима“, месецима палиле просторије политичких неистомишљеника, каменовале пролазнике и нападале полицију, јасно је да извор насиља није у новинарима који раде свој посао, већ у онима који насиље правдају и релативизују.
АНС сматра да јавност има право да зна да ли НУНС располаже информацијама о планираним немирима или могућим сукобима на које се, очигледно, припремају.
Уколико их имају – дужни су да о томе обавесте надлежне органе, а не да у тајности „набављају опрему“ и дижу тензије међу грађанима.
Јер Србија није бојно поље, осим ако га неко не планира запалити.
И да закључимо:
Новинар носи микрофон, не панцир.
Онај ко се спрема за сукоб, нека то више не скрива иза новинарске легитимације.
