Ђурђевдан, или празник Светог Георгија, слави се 6. маја (23. априла по јулијанском календару) и једна је од најзначајнијих слава у православном хришћанству, нарочито код Срба.
Свети Георгије је био римски војник који је страдао као мученик због своје хришћанске вере почетком 4. века.
У народу је познат као Ђурђевдан и сматра се празником буђења природе, пролећа, живота и обнове.
Свети Георгије се сматра једним од највећих светитеља и заштитника хришћанске вере. Његово страдање и чврста вера учинили су га симболом храбрости, праведности и непоколебљивости. Иконографски се често приказује како убија аждаху, што симболизује победу добра над злом.
Народни обичаји
Ђурђевдан је препун народних обичаја који имају дубоке корене у старим предхришћанским веровањима:
У рану зору људи излазе у природу да се умију водом са извора или росом – верује се да та вода доноси здравље и лепоту.
Плету се венчићи од биља и цвећа, најчешће од ђурђевка, врбових грана, коприве и другог пролећног биља.
Ђурђевданско јутро посебно се посматра као време обнове и заштите од злих сила.
У неким крајевима, обавезно се коље јагње и припрема свечана трпеза, јер је Свети Георгије заштитник сточара.
novosadska.tv
Foto: Pixabay
