Ово је прича о људима који су тихи хероји нашег града: Зима или лето, топло или хладно, они су на улици, чисте за нама, одржавају град и чине га лепим и угодним за живот. Ово је прича о људима из сенке, без којих ништа не би било исто, а понекад су осуђени на непријатне погледе.
Ово је прича о Бранкици Поповић и Јаношу Ковач, вредним радницима ЈКП “Градска чистоћа”.
“Устајем у пола пет није ми тешко!“
– Сваки дан устајем у пола пет попијем кафу и крећем на посао. Није ми тешко, навикла сам. Живим у Футогу, мајка сам седморо деце, због њих сам радила и дупле смене да бих их извела на прави пут. Сад је лакше , одрасли су људи, рекла нам је Бранкица
Јанош је говорио о проблему “кућног смећа”
– Сваки дан је углавном исти, распоредимо се по задатку и чистимо градске улице.
Понекад је тешко, јер кућно смеће грађани стављају на непредвиђена места, у корпе.
Наглашава да предвиђених места за одлагање смећа има довољно, али да људи прибегавају за њих лакшим опцијама.
“После Егзита чистимо 10 дана!“
– После Егзита, чистимо десетак дана, то су тоне и тоне најразличитијег смећа, велик је то посао, али навикли смо.
Јанош је имао и савет за грађане
– Не бацајте смеће на непредвиђена места, и по улици, град ће нам бити чистији и лепши , а ми ћемо имати мање посла!
Шта су нам све још испричали о свом послу и о изазовима кроз које су се сусрели , погледајте у емисији “Трагом улица”
