Било је заиста дирљиво видети министра Мома Копривицу како пружа пуну подршку митрополиту Јоаникију у подршци делу студената у Србији и њиховим протестима. Узгред, студената у Србији има око 250 хиљада а у блокадама и разним другим акцијама учествује у, по њих најбољем случају, око 10% студентске популације.
Митрополит и министар нису се наиме забринули каква је судбина осталих 90% студената који не могу да пријаве и полажу испите, не могу да дипломирају, конкуришу за радна места у Србији, региону и шире, од којих многи плаћају станарине у Београду, Новом Саду итд. А да не говоримо о економској штети самофинансирајућих студената. Ипак, логичка зјапећа празнина која вришти из ставова министра и митрополита гласи: Зашто подржавате студенте у Србији а не подржавате студенте у Црној Гори који су једнојајчани близанци својих колега у Србији??? Исте методе, исти симболи, сличне поруке, иста младост и л(ј)епота. Штавише, било би потпуно логично и консеквентно најпре подржати студенте у својој земљи па онда прећи на подршку студентима у суседству. Или можда двојац Копривица – Јоаникије српске студенте подржава јер руше Вучића и Порфирија а црногорске студенте не подржава јер траже смене министара из демократске странке а такође не љубе ни МЦП нити митрополита. Једна од кључних демократских новина код студената у Србији је став, опредељење и пракса да пленуми доносе одлуке о свему релевантном, а све су гласнији јавно изречени ставови да пленуми треба да предлажу министре у влади, декане и да одлучују о кључним друштвеним токовима. Тако да би било консеквентно да се поменути двојац, а најпре министар Копривица, по угледу на оне које подржава у Београду, заложи да пленуми у Црној Гори о одлуче о министрима па и о томе ко ће бити митрополит. Зашто да не, студенти си наша младост, будућност и лепота. Једино, треба видети шта ћемо са оних 90% студената који не учествују на пленумима.
