Влага и буђ су проблем који погађа многе домове, а један од разлога зашто се стално „враћају“ су погрешна уверења о томе како их се решити.
Када на зидовима приметимо тамне мрље, осетимо мирис устајалог ваздуха или уочимо да се влага упорно враћа, наш први инстинкт је да обично посегнемо за крпом, избељивачем или кантом са фарбом. Логика је једноставна – ако обришемо или прекријемо трагове, проблем је решен. Али, већ након неколико недеља или чак дана, буђ се поновно појави, као да се никада није ни макнула.
То и није тако чудно јер заправо никада и није нестала. Многи верују да су брза решења довољна, али права истина је да се тиме не уклања узрок проблема, већ само прикривају последице. Влага остаје заробљена унутар зидова, а буђ наставља да расте испод површине. И шта се догађа? – Трошимо време и новац на иста привремена решења изнова и изнова, док се проблем само погоршава.
Осим што квари изглед простора, према подацима Националног института за околину и здравствене науке САД-а, дуготрајна изложеност буђи може озбиљно да утиче на здравље. Њене споре шире се ваздухом производећи притом алергене, иританте и у неким случајевима потенцијално токсичне супстанце, а инхалирање или додиривање буђи може да узрокује алергије, астму, главобољу и низ респираторних проблема. Што се дуже одлаже проналазак трајног решења, то је штета већа, а санација скупља и дуготрајнија. Како бисмо вас спасили непотребних трошкова, фрустрација и нарушеног здравља, разбијамо пет најчешћих митова о влази и буђи који могу скупо да вас коштају.
Буђ ће да нестане ако окречите зид
Замислите да имате пукотину из које цури вода, а ви је само фарбате како бисте је сакрили. Да ли ће то да реши проблем? Наравно да не. Исто важи и за буђ.
Многи мисле да ће нови слој боје прекрити проблем – и у праву су, али само на кратко. Фарба може привремено да сакрије тамне мрље, али влага која их узрокује остаје заробљена испод површине. Буђ наставља да се развија испод слојева боје и пре или касније поновно ће да изађе на видело, често у још горем облику него пре.
Ветрење простора решиће влагу
Многи верују да је довољно да се отвори прозор како би се решили влаге. Но, иако ветрење може привремено да побољша квалитет ваздуха, не пружа дугорочно решење.
Посебно зими, када је спољашњи ваздух хладан и влажан, прекомерно ветрење може чак и да погорша ситуацију – топлота се губи, а кондензација постаје још израженија. Влага се накупља на хладним површинама попут зидова и прозорских оквира, стварајући идеалне услове за развој буђи. Чак и када прозор стоји отворен неколико минута, чим га затворите, влага се враћа јер нема сталне циркулације ваздуха. Дакле, ако се ослањате само на повремено отварање прозора, проблем неће нестати – само ће се враћати изнова.
Само старе и запуштене куће су проблематичне
Иако су старе куће с лошом изолацијом подложније проблемима с влагом, буђ није резервисана само за њих.
Напротив, новоградње су често у још већем проблему јер имају ПВЦ прозоре дизајниране тако да штеде енергију, али због тога често потпуно онемогућују природну циркулацију ваздуха. Тако влага од кувања, туширања и дисања једноставно нема где да оде, па остаје заробљена унутар простора и касније се манифестује кроз буђ и непријатан мирис.
Буђ настаје само у купатилима и подрумима
Иако су купатила, подруми и кухиње најчешћа жаришта буђи, она се може појавити било где. Главни разлог је недовољна циркулација ваздуха.
С обзиром на то да обожава мрачна, слабо проветрена места с накупљеном влагом, често се може пронаћи на скривеним деловима дома – чак и у спаваћим собама, иза ормара, у угловима дневних боравака или на плафонима. Зато, ако сте приметили мирис устајалог ваздуха или осећај влаге у простору, велика је шанса да буђ већ полако осваја ваш дом.
Решавање влаге је прескупо и компликовано
Многи одлажу решавање проблема јер мисле да ће их то коштати право богатство. Али, цена игнорисања проблема може да буде много већа.
Осим што влага и буђ дугорочно оштећују зидове, могу да узрокују и здравствене проблеме – алергије, астму, главобоље и хроничне респираторне потешкоће. На крају, трошкови лечења, санације зидова и потенцијалних реновација далеко премашују улагање у трајно решење, преноси Вечерњи лист.
Фото: Pexels
