Одлука више од 400 запослених на Факултету техничких наука у Новом Саду да у потпуности преузму студентске захтеве као своје, отвара низ питања о улози академске заједнице у блокадама факултета.
Да ли то значи да су професори и запослени који су потписници ти који процењују када су захтеви испуњени, и да ли ће они окончати блокаду ФТН-а? Да ли су професори потписници разговарали и уважили колеге студенте, као и такозвани пленум, који су испоставили захтеве?
ФТН професори су први чији је факултет „преузео захтеве студената као своје“, сви остали факултети су „само“ подржали студенте. Ово је и најављено приликом гостовања професора Филозофског факултета у Новом Саду Динка Грухоњића на Н1 – „Дакле, ми морамо да радимо оно што је на нама, а то ћемо видети у следећим данима шта ће све професори Новосадског универзитета да предузму….“
Професори, пописници иницијативе, су упутили иницијативу руководству ФТН-а са захтевом да факултет званично стане иза њиховог става. Међутим, Наставно-научно веће ФТН-а је такав захтев одлучно одбило, јасно стављајући до знања да факултети треба да остану места образовања, истраживања и академске дебате, а не политичког активизама.
View this post on Instagram
Међу преузетим захтевима нашли су се и политички захтеви који превазилазе оквире академске заједнице, попут оставки премијера Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, затим захтев за покретање кривичне одговорности политичара и процесуирања полицајаца. Овакав потез намеће питање – да ли професори потписници посматрају студенте искључиво као ментори, који контролишу и прате њихов рад и ефикасност при реализацији или су себи дали задатак да истисну студенте и буду једини активни учесници политички испостављених захтева огрнути академским плаштом?
Парадоксално је да је међу потписницима и проф. др Дубравко Ћулибрк, директор Института за вештачку интелигенцију Србије, који је директно именован од стране Владе – исте оне против које се сада јавно залаже за смену. Да ли је могуће да неко ко је добио поверење Владе Републике Србије, па и њеног њеног првог министра, да води престижни Институт, сада тражи њену смену и дестабилизацију државе?
На [линку] који је објавио портал 021 може се видети комплетан текст иницијативе, као и списак свих потписника који су подржали преузимање студентских захтева. Међутим, поставља се кључно питање: да ли су сви потписници иницијативе дали пристанак да њихова имена буду јавно објављена од стране покретача иницијативе?
Универзитети би требало да буду места знања, дијалога и истраживања, а не платформа за остваривање политичких амбиција. Свако ко користи академску позицију за преузимање политичких захтева студената, уместо да их учи критичком размишљању и аргументованој дебати, угрожава управо оне вредности за које се наводно залаже.
