Српска православна црква и верници 18. дана јануара славе зимски Крстовдан.
Празник се везује крштење Исуса Христа, на реци Јордан, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је и крстио.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења.
На овај празник обавезан је строг пост, а у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
Ове године, пост пада на нерадни дан, те је разрешен на уље. Овим постом се припрема за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
Негде постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
Постоји и веровање да који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током целе године. Према веровању, у Срему, овог дана ветрови се укрштају, па који надјача.
На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и чува у кућама ради доброг здравља.
Код Срба се верује да се у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Према народним обичајима, у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
novosadska.tv
