Централна банка купује евро јер не дозвољава да динар превише ојача, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и истакла да је од 2017. године НБС купила 11,5 милијарди евра, од чега ове године до сада 2,4 милијарде.
На питање у интервјуу за НИН да ли је курс динара реално стабилан или намерно низак односно држи ли се он вештачки како би се лакше дошло до обећања власти о просечној плати од 930 евра ове године или 1.400 у 2027, Табаковићева је рекла да је истина супротна и да последњих осам година послујемо у амбијенту притисака ка јачању динара, што је резултат наше побољшане економије, раста прилива девиза по основу инвестиција, извоза, улагања у динарске обвезнице и дугих фактора.
„То је условило да од 2017. до сада у девизним интервенцијама нето купимо 11,5 милииарди евра.Тиме не дозвољавамо да динар превише ојача а не да га НБС одржава превише јаким“, нагласила је Табаковићева.
Додала је да ове године ниво страних директних инвестиција износи 4,231 милијарду евра и да очекује да до краја године буде на нивоу од прошле године.
На питање да са друге стране има и критике да НБС брани вредност евра куповином ове валуте и да није тако да би евро био 110 а не 117 динара, рекла је да је чињеница да је НБС прошле године купила рекордних 3,94 милијарди евра да динар не би превише ојачао, као и 2,4 милијарде до сада у 2024. години.
Управо то доказује исправност монетарне политике и политике курса, истакла је гувернерка НБС.
Истакла је да су бруто девизне резерве тренутно на највишем нивоу и износе 28,7 милијарди евра.
„У односу на крај 2012. повећане су преко два и по пута односно 18 милијарди евра. Од када сам на челу НБС, интервенцијама на домаћем девизном тржишту нето је купљено преко 10 милијарди евра , што је највећи појединачни фактор који је допринео расту девизних резерви“, рекла је она.
На питање колико износе резерве у злату и зашто нас оне нису заштитиле од инфлације током 2022. и 2023. године, Табаковићева је рекла да злато у девизним резервама било које централне банке не служи да заштити становништво од инфлације, јер не постоји директна веза између њега и општег нивоа цена роба и услуга.
„Повећање вредности злата у периоду појачане глобалне неизвесности, па и инфлације, повећава капацитет за деловање“, додала је она.
Каже да имамо 47,8 тона злата од чега је 17 тона купљено у иностранству.
„Вредност тих 47,8 тона злата по тренутним берзанским ценама износи 3,9 милијарди евра. Истичем да је цена злата само у овој години повећана за око 28 одсто“, навела је Табаковићева.
На питање да ли ће се до краја године смањити референтна каматна стопа, гувернерка је рекла:
„Она је тренутно на 5,75 посто и веровали смо да до краја године можемо да идемо са снижењем за 0,25 посто. Међутим, у читавом свету поново имамо раст инфлације на међугодишњем и месечном нивоу, а базна инфлација остаје упорно на високим нивоима, што упућује на опрезност“.
