Српска православна црква и верници 31. октобра славе празник Свети Лука, у народу познатији као Лучиндан. Многи српски домаћини Светог Луку славе као крсну славу, а његов празник прате многа занимљива народна веровања.
Свети Лука није обележен као заветни, већ је као „црно слово“ сврстан у празнике од значаја за суштину цркве. Као свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.
Обичаји и веровања
На Светог Луку концима се опасују торови да вукови не би давили стоку. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити.
У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке и да, уколико је видите, то значи да свети Лука моли бога за нас. На Светог Луку не смете да будете преки и нервозни јер је Свети Лука био благ и миран, увек помагао људима.
Позната је изрека: „Иде Лука, ето вука“. Такође је познато и да је зима одмах иза угла после овог празника па се каже и „Свети Лука, снег до кука“.
zena.blic.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
