Друштво

НАСЛЕДИЛИ СМО ТО ОД СТАРИХ ГРКА Срби никад не враћају празан тањир, а ево и зашто

У Србији постоји обичај да се позајмљени предмет, нарочито посуда за храну, не враћа „празан“ јер се верује да враћање празног предмета може донети лошу срећу, па чак и сиромаштво.

Према народном веровању, када се нешто позајми и врати без икаквог садржаја, на неки начин се „затвара круг“ добрих намера и размене, што може негативно утицати на обе стране – како онога који позајмљује, тако и онога који враћа.

Сви знамо за овај обичај, а посебно смо га упражњавали док смо живели неки спорији живот и дружили се с комшијама и пријатељима. Позајмљена шољица пиринча, тањир недељних колача које најмлађи укућанин однесе у комшилук, обавезно су се враћали уз неку бомбону или жваку, воћку, тек да не буду празни.

И снајка добија поклон

Обичај је да новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и послаcтице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте. Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.

Овај обичај потиче из веровања да свако даривање, чак и у најситнијем облику, помаже одржавању добре енергије и благостања у кући. Зато се обично уз позајмљени тањир или посуду додаје нешто ситно, да би се показала захвалност, да се не би такмичило с поклоном у вредности, и да би се „отворила врата“ за будуће благослове и добробит.

Практиковање овог обичаја додатно јача међуљудске везе и симболизује обострану подршку и пријатељство, што је дубоко укорењено у српској култури и гостопримству.

Стари Грци су такође имали сличан обичај повезан са разменом поклона или предмета који се не враћају празни.

У древној грчкој култури постојало је веровање у значај узвраћања поклона како би се одржала добра воља и обезбедила срећа.

Овај концепт називао се ксенија, што је подразумевало међусобно гостопримство, размену поклона и поштовање према гостима и домаћинима.

Узвраћање поклона или додавање ситнице при враћању нечега представљало је начин да се покаже захвалност и осигура наставак добре воље и пријатељства. Ова пракса била је дубоко укорењена у древној грчкој култури, јер је размена поклона била вид обавезе према другим људима, а избегавање тог обичаја могло је бити виђено као непоштовање или као извор лоше среће.

dnevnik.rs/novosadska.tv

Foto: Pexels

Related posts

СРЕЋАН БАДЊИ ДАН Православни хришћани данас славе велики дан који најављује Божић, а ево које обичаје треба испоштовати

Ivona

БАДЊАК НЕ СМЕ ДА СЕ ДИРА ГОЛИМ РУКАМА, ЈЕДИТЕ САМО КАШИКОМ ДА СЕ ЗУБИ НЕ ПОКВАРЕ Ово су стари српски обичаји за Божић

Ivona

СТАРА СРПСКА ВЕРОВАЊА На ова два дана никако се не пере веш, а ево зашто не ваља КРЕЧИТИ КУЋУ НА ПЕТАК

Ivona